Sve više kupaca nekretnina razmatra mogućnost da stan u Beogradu zameni kućom na periferiji. Posle pandemije povećano je interesovanje za nekretnine koje nude više privatnosti, dvorište i mir, a među lokacijama koje privlače kupce izdvajaju se Grocka, Avala i Kosmaj. Za neke porodice takva promena više nije samo opcija za vikend, već način da svakodnevni život provode van gradske gužve.

Primer porodice koja se preselila iz Karaburme u Grocku pokazuje zbog čega se ljudi odlučuju na ovaj korak. Kada im je stan postao mali, kupili su plac i izgradili kuću, a kao prednosti navode više prostora, dvorište, mogućnost bašte i mirnije okruženje za decu i unuke. Grocka, koja je ranije bila poznata prvenstveno kao mesto za odmor, danas privlači i ljude koji u njoj žele da žive tokom cele godine.

Za 250000 evra može mnogo više

Stan od oko 70 kvadrata na Novom Beogradu može da košta približno 250.000 evra. Za isti novac, prema ponudama koje navode agenti, mogu se pronaći veće kuće u okolini Beograda, posebno na Kosmaju, a pojedine imaju i bazen. To ipak ne znači da jedan kvadrat stana automatski vredi isto koliko nekoliko kvadrata kuće, jer na cenu kuće utiče mnogo više elemenata.

Kod ovakvih nekretnina važni su veličina i uređenost placa, stanje objekta, infrastruktura, garaža, pomoćni objekti, način grejanja i dodatni sadržaji. Zbog toga dve kuće iste kvadrature na relativno bliskim lokacijama mogu imati veoma različite cene.

Kvadrat kuće ide do 2800 evra

Prema podacima agenata koje prenosi Blic, prosečna oglašena cena u Grockoj iznosi oko 1.125 evra po kvadratnom metru. Međutim, za kuće u okolini Beograda raspon je mnogo širi. Cene se kreću od oko 1.400 evra po kvadratu, dok za moderne objekte sa dodatnim sadržajima mogu da dostignu i 2.800 evra.

U višu cenu mogu da budu uračunati bazen, garaža, pomoćni objekti ili posebno rešeno grejanje. Na tržištu se danas, za razliku od ranijeg perioda, mogu pronaći i moderne kuće koje su planski građene upravo za prodaju, a ne samo stari objekti namenjeni renoviranju.

Potražnja porasla posle pandemije

Stručnjaci navode da je interesovanje za kuće van grada naglo poraslo nakon pandemije. Ranije su kupci često tražili stare i zapuštene kuće koje bi potom renovirali ili prazne placeve na kojima bi gradili novi objekat. Danas je ponuda drugačija, jer se grade i savremene kuće namenjene kupcima koji žele da se odmah usele.

Kosmaj, Avala i Grocka tako postaju deo šireg tržišta nekretnina u okolini Beograda. Kupcima je privlačno to što za novac koji bi izdvojili za stan u gradu mogu dobiti kuću, plac i dodatne sadržaje, ali ta računica zavisi od konkretne nekretnine i njene lokacije.

Mirniji život ima svoju cenu

Najveća prednost života van grada jeste prostor, ali postoji i druga strana. Svakodnevni odlazak na posao ili u školu može značiti dodatnih 40 minuta do sat vremena vožnje u jednom pravcu, što značajno menja svakodnevnu rutinu porodice.

Zato agenti savetuju da se prilikom kupovine ne računa samo cena nekretnine. U ukupne troškove treba uračunati gorivo, održavanje automobila i vreme provedeno u putovanju. Za ljude koji rade od kuće ili ne moraju svakodnevno da budu u Beogradu, udaljenost može predstavljati manji problem, dok je za one koji svakog dana putuju do grada jedan od najvažnijih faktora pri izboru.

Više prostora ili bliži grad

Kuća na periferiji tako više nije samo rešenje za vikend i odmor. Za deo kupaca ona predstavlja alternativu gradskom stanu, posebno kada žele veće dvorište, više prostora i privatnost. Ipak, odluka zavisi od načina života, svakodnevnih obaveza i spremnosti na duže putovanje.

Tržište zato sve više nudi različite opcije, od starijih kuća koje zahtevaju ulaganje do modernih objekata sa bazenima, garažama i drugim sadržajima. Cene od oko 1.400 do 2.800 evra po kvadratu pokazuju da ni život van grada više nije nužno sinonim za jeftinu nekretninu, ali u pojedinim slučajevima za cenu gradskog stana kupac može dobiti znatno veći objekat i sopstveni plac, piše RTS.