Nepoznati napadač prišao mu je s leđa, oteo torbu sa novcem i ispalio dva hica u njega. U njoj je bilo 232.000 dinara namenjenih penzionerima.
Zločin se dogodio krajem decembra 2002. godine, oko 10.30 sati, u ulazu zgrade na adresi Prvomajska 2 u Zemunu. Sreten je tog jutra krenuo iz pošte da podeli penzije i poštu u svom rejonu, u kojem je radio čak 34 godine.
Pre nego što je stigao do kobne zgrade, u susednom ulazu isplatio je penziju jednoj ženi, a potom sa njom popio kafu. Ništa nije ukazivalo na to da će mu to biti poslednji radni dan.
Napadač ga sačekao kod poštanskih sandučića
Kada je oko 10.20 sati ušao u zgradu, Sreten je zastao kod poštanskih sandučića. Napadač ga je, kako se pretpostavljalo, već čekao u holu, znajući da poštar sa sobom nosi novac za isplatu penzija.
Prišao mu je s leđa i pokušao da mu otme torbu. Sreten se, međutim, suprotstavio i pokušao da se odbrani. Razbojnik je tada izvadio pištolj i ispalio dva hica.
Jedan metak pogodio je poštara u leđa, a drugi u vrat. Teško ranjen, Sreten je pao, a napadač mu je iz ruku oteo torbu sa 232.000 dinara i pobegao.
Stanari su čuli pucnje i istrčali u hodnik, ali je napadač već nestao. Jedna od stanarki pronašla je teško ranjenog poštara i pozvala Hitnu pomoć i policiju.
Sreten je prevezen u Urgentni centar, gde su lekari pokušali da mu spasu život. Uprkos njihovim naporima, preminuo je od zadobijenih povreda.
Stanarka posmatrala pljačku preko monitora
Jedan od važnih detalja istrage bio je iskaz stanarke koja je na monitoru u svom stanu videla tok napada. Policiji je opisala napadača i ispričala šta se dogodilo u ulazu.
Prema tadašnjim izveštajima, muškarac nije bio maskiran. Stanari su ga opisivali kao mlađeg, visokog oko 180 centimetara, obučenog u sivu jaknu i farmerke, sa crnom pletenom kapom na glavi.
Policija je pronašla dve čaure, a u potragu za napadačem uključio se veliki broj inspektora. Ipak, uprkos svedočenjima i tragovima, ubica godinama nije bio pronađen.
Posle 15 godina usledilo hapšenje, pa veliki obrt
U septembru 2017. godine policija je saopštila da je uhapsila Milana D. (1958), osumnjičenog da je ubio Sretena. Tada je objavljeno da je zločin, posle 15 godina, rasvetljen.
Međutim, usledio je preokret. Milan je ubrzo pušten iz pritvora, a postupak protiv njega obustavljen je zbog nedostatka dokaza, što je tada potvrdio i njegov advokat.
Tako se slučaj, koji je najpre predstavljen kao rasvetljeno ubistvo, ponovo našao bez pravosnažnog epiloga. Niko nije osuđen za ubistvo poštara Sretena, a čovek koji je tog jutra ušao u zgradu u Prvomajskoj ulici i pucao u njega ostao je neidentifikovan pred sudom.
Čovek koji je 34 godine raznosio poštu
Sreten je gotovo ceo radni vek proveo u Zemunu. U tom kraju ga je poznavalo mnogo ljudi, a komšije su ga opisivale kao dobrog čoveka i omiljenog poštara. Od milošte su ga zvali Srećko.
Rođen je u selu Dolac kod Niša, živeo je u novobeogradskoj Gandijevoj ulici, bio je oženjen i iza sebe je ostavio suprugu i dve ćerke.
Njegova smrt potresla je kolege i stanovnike Zemuna, a napad je ponovo otvorio pitanje bezbednosti poštara koji su nosili novac za isplatu penzija. U to vreme zabeleženo je više oružanih napada na radnike pošte, a nakon Sretenovog ubistva privremeno je obustavljena dostava penzija na kućne adrese.
Za 232.000 dinara, novac koji je trebalo da stigne do penzionera, ugašen je život čoveka koji je 34 godine pošteno radio svoj posao.
Cilj ovog podsećanja nije da uznemiri javnost, već da podseti na zločin koji ne sme da bude zaboravljen i na to da se ovakva tragedija nikada ne bi ponovila.
Komentari (0)