Upravo na toj neizvesnosti zasniva se neobičan biznis koji je poslednjih godina privukao pažnju kupaca širom sveta. Nepreuzeti prtljag sa aerodroma, nakon isteka propisanog roka za čuvanje, može završiti na aukcijama ili u specijalizovanoj prodaji.

Kupac tada ne plaća samo kofer – plaća mogućnost da će se unutra nalaziti nešto vredno.

Četiri kofera platila oko 117 evra

Jedan od zanimljivih primera zabeležila je britanska novinarka Ema Rasel, koja je posetila aukciju u londonskom Tutingu. Među koferima koji su ponuđeni kupcima nalazile su se različite torbe i putni koferi čiji sadržaj nije mogao da se proveri pre kupovine.

Rasel je na kraju kupila četiri kofera za ukupno oko 117 evra. Tek nakon što je aukcija završena i novac uplaćen, mogla je da vidi šta se nalazi u njima.

Upravo taj trenutak predstavlja suštinu ovog modela. Kupac pokušava da proceni potencijalnu vrednost samo na osnovu spoljašnjosti kofera – njegovog brenda, veličine, očuvanosti i težine – dok je ono najvažnije, sadržaj, potpuno nepoznato.

„Kockanje sa koferima“ postalo je poseban fenomen

Na engleskom se za ovaj trend koristi izraz „suitcase gambling“, odnosno „kockanje sa koferima“.

Iako se ne radi o klasičnom kockanju, princip je sličan: novac se ulaže unapred, a rezultat je neizvestan. Kupac može dobro proći, ali isto tako može dobiti garderobu, obuću i sitnice čija je vrednost manja od iznosa koji je platio.

Zbog toga su ovakve aukcije postale zanimljive i kao oblik zabave. Ljudi ne kupuju samo potencijalnu robu za preprodaju, već i osećaj iščekivanja – šta se nalazi iza zatvorenog rajsferšlusa.

Pojedine aukcijske kuće mesečno prodaju desetine takvih kofera, dok je trend dodatno dobio na popularnosti zahvaljujući društvenim mrežama i snimcima otvaranja „misterioznih“ torbi.

Šta se dešava sa prtljagom koji niko ne preuzme?

Važno je razlikovati prtljag koji kasni tokom putovanja od stvari koje putnici zaborave u samom aerodromskom terminalu.

Kada čekirani kofer ne stigne na odredište, aviokompanija pokušava da ga pronađe i vrati vlasniku. Veliki broj takvih slučajeva se uspešno reši, pa samo deo prtljaga zaista ostaje trajno nepreuzet.

Kod stvari koje putnici zaborave u terminalu postoji poseban sistem za izgubljene predmete. Aerodromi ih čuvaju određeni period, a pravila se razlikuju od zemlje do zemlje i od aerodroma do aerodroma.

Kada istekne rok za čuvanje i vlasnik se ne pojavi, predmeti mogu biti prodati, donirani, reciklirani ili uništeni, u zavisnosti od lokalnih pravila, piše Blic.

Od Londona do Minhena: pravila nisu ista svuda

Na londonskom Hitrou izgubljene stvari čuvaju se određeni period, nakon čega mogu biti ponuđene na prodaju. Slični sistemi postoje i na drugim velikim evropskim aerodromima.

U Minhenu, na primer, određeni predmeti se čuvaju najmanje šest meseci pre nego što mogu postati predmet javne aukcije.

Na takvim aukcijama ne pojavljuju se samo koferi. Ponuda može da obuhvati elektroniku, satove, nakit, foto-opremu, muzičke instrumente i druge predmete koji nikada nisu pronašli put do svojih vlasnika.

U Beču je jedna aukcija nepreuzetih stvari donela 22.000 evra, a prihod je iskorišćen u humanitarne svrhe.

U Americi je od izgubljenog prtljaga napravljen čitav biznis

Jedan od najpoznatijih primera dolazi iz SAD, gde kompanija Unclaimed Baggage otkupljuje nepreuzeti prtljag i njegov sadržaj priprema za dalju prodaju.

Umesto da takve stvari završe kao otpad, one se sortiraju i ponovo plasiraju na tržište. Kupci tako mogu da pronađu garderobu, elektroniku, knjige, obuću, nakit i veliki broj drugih predmeta.

Kompanija je od ovog modela napravila i svojevrsnu turističku atrakciju, a organizuju se i aukcije na kojima kupci mogu da licitiraju za neobrađene, zatvorene kofere.

Ipak, ideja da se na ovaj način lako zaradi može da zavara. Kupac nikada nema garanciju da će vrednost sadržaja premašiti cenu koju je platio.

Zato je „kockanje sa koferima“ možda najbolji opis ovog fenomena: nekome zatvoren kofer može doneti dobru zaradu, dok će drugi otvoriti torbu punu sasvim običnih stvari.

Na kraju, ono što je za jednog putnika izgubljeni prtljag, za drugog postaje roba – a za trećeg prilika da okuša sreću.