Vlasnici stanova često računaju da će nekretnina koja se ne koristi privremeno prestati da stvara troškove. Međutim, čak i kada su svi uređaji isključeni, voda zatvorena, a vrata zaključana, pojedine komunalne usluge i dalje se naplaćuju.

U Beogradu, za stan od 50 kvadrata priključen na centralno grejanje, fiksni mesečni troškovi mogu da pređu 12.000 dinara. Kada se saberu izdaci za grejanje, komunalne usluge, održavanje zgrade i struju, godišnji račun može da dostigne oko 148.000 dinara. U taj iznos nisu uključeni svi troškovi vlasništva, pa konačna suma može biti i veća.

Centralno grejanje najveća je stavka na računu

Najveći deo troškova u ovom primeru odnosi se na centralno grejanje. Kada se usluga naplaćuje prema površini stana, vlasnik plaća grejanje tokom cele godine, bez obzira na to da li koristi radijatore ili uopšte boravi u nekretnini.

Za stan od 50 kvadrata, uz cenu od 153,94 dinara po kvadratnom metru, mesečni izdatak iznosi 7.697 dinara. Na godišnjem nivou to je 92.364 dinara samo za grejanje.

Ovakav obračun ne važi za sve zgrade. Tamo gde se troškovi određuju prema izmerenoj potrošnji, konačan račun može da se razlikuje. Zbog toga je važno proveriti na koji način se grejanje naplaćuje u konkretnoj nekretnini pre nego što se proceni koliko će prazan stan koštati vlasnika.

Infostan se plaća i kada nema potrošnje vode

Pored grejanja, vlasnici mogu da imaju i druge redovne izdatke za komunalne usluge i održavanje zajedničkih delova zgrade. To uključuje odnošenje smeća, pojedine naknade za komunalni otpad, održavanje lifta, čišćenje ulaza i druge stavke koje zavise od karakteristika zgrade i načina obračuna.

U primeru stana od 50 kvadrata sa centralnim grejanjem, liftom i održavanjem preko Gradskog stambenog, zbir navedenih stavki dostiže približno 10.900 dinara mesečno, bez potrošnje vode.

Važno je imati u vidu da se sve usluge ne obračunavaju na isti način u svakoj zgradi. Neki troškovi zavise od kvadrature, drugi od broja prijavljenih članova domaćinstva, dok se pojedine usluge naplaćuju prema pravilima stambene zajednice.

Zbog toga vlasnik praznog stana treba da proveri račun i utvrdi koje se stavke mogu promeniti kada se nekretnina ne koristi, a koje ostaju obavezne bez obzira na prisustvo stanara.

Struja se plaća čak i kada brojilo ne registruje potrošnju

Račun za električnu energiju takođe može da sadrži fiksne troškove, čak i kada stan ne troši nijedan kilovat-sat. Među njima su naknade povezane sa odobrenom snagom i troškovima garantovanog snabdevača.

Za priključak obračunske snage od 11,04 kilovata, u ovom primeru fiksni deo računa, sa pripadajućim dažbinama, iznosi oko 1.075 dinara. Kada se tome doda taksa za javni medijski servis od 349 dinara, ukupan mesečni izdatak dostiže približno 1.424 dinara.

Iznos može da se razlikuje u zavisnosti od priključka i važećih obračunskih uslova. Vlasnici koji imaju više brojila mogu da provere da li ispunjavaju uslove za oslobađanje od takse za javni medijski servis za nekretninu koja se ne koristi. Takvo oslobađanje nije automatsko, već je potrebno podneti zahtev nadležnoj instituciji.

Godišnji trošak praznog stana dostiže skoro 150.000 dinara

Kada se saberu grejanje, komunalne usluge, održavanje i fiksni deo računa za struju, mesečni trošak stana iz ovog primera iznosi približno 12.300 dinara.

Na godišnjem nivou to je oko 147.600 dinara, odnosno približno 148.000 dinara. Vlasnik toliko može da izdvoji samo za osnovne tekuće troškove, iako u nekretnini niko ne živi.

Računica pritom ne obuhvata porez na imovinu, osiguranje, eventualnu posebnu naknadu profesionalnom upravniku, rezervni fond zgrade, internet koji se i dalje plaća po ugovoru niti popravke koje mogu biti potrebne tokom godine. Kada se dodaju i ti izdaci, ukupni trošak posedovanja prazne nekretnine može značajno da poraste.

Da li je isplativije izdati stan nego ga držati praznim?

Za vlasnika koji ne planira da koristi nekretninu u skorije vreme, izdavanje može biti način da se pokriju redovni troškovi i ostvari prihod. Ipak, odluka zavisi od lokacije, očekivane kirije, stanja stana i mogućnosti da se pronađe pouzdan zakupac.

Izdavanje donosi i dodatne obaveze: održavanje nekretnine, rešavanje kvarova, komunikaciju sa stanarima i eventualne periode bez zakupca. Zato prihod od kirije nije isto što i čista zarada, a vlasnik mora da uračuna i troškove koji nastaju tokom korišćenja stana.

Ako nekretnina ostaje prazna zbog renoviranja, porodičnih razloga ili planirane prodaje, vlasniku se može isplatiti da proveri koje usluge može da prilagodi stvarnom korišćenju. Ipak, isključivanje uređaja ili zatvaranje vode neće automatski ukinuti sve fiksne obaveze.

Prazan stan zato nije finansijski neutralna imovina. Čak i bez stanara, on može da odnese više od 140.000 dinara godišnje, pa je pre odluke da se nekretnina ostavi neiskorišćena važno napraviti realnu računicu svih troškova, pišu Nekretnine.rs.