Među kupcima preovlađuju oni koji za zemlju daju gotovinu.

I u selu Sokolići koje se nalazi u čačanskom kraju, cenu - kao i svuda - diktira lokacija, a u zavisnosti od klase, ar se prodaje i po 200 evra.

Box: Image
 

"Sad kad se pojavi neki placić, nestane u danu. A sve ga više traže, a nema za prodaju. Teško se ljudi odlučuju da prodaju svoju dedovinu“, kaže Radivoje Domanović iz Sokolići kod Čačka.

Obradivih površina je sve manje, tražnja je velika, te zemljištu zbog toga i skače cena, javlja RTS.

"Znamo da kada se ide ka Beogradu od Novog Sada, tamo je nekih 20 do 30 kilometara, sve uz asfalt pretvoreno u građevinsko zemljište i to su prvoklasne zemlje oko Inđije, Pazove i Beške“, kaže Mile Zarin, poljoprivrednik iz Jaše Tomića.

Slobodan Jovanov, član Gradskog veća za poljoprivredu iz Vršca , kaže da se kod njih zbog vetrenjača tržišne cene znatno razlikuju od zemljišta koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Tu je cena i od pet do šest puta veća od tržišne.

Tako, na primer, na jednom sajtu za prodaju nekretnina , za parcelu u Čortanovcima od oko 4,5 hektara, i to četvrte klase zemljišta, cena je oko 270.000 evra.

Od pre šest godina, Zakonom je dozvoljeno i strancima da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.

"Sama činjenica da je Vojvodina naseljena vojvođanskim Mađarima sa dvojnim državljanstvom, kao i da njihova matična zemlja Mađarska stimuliše i kupovinu poljoprivrednog zemljišta određenim subvencijama, povećala se i potražnja za vojvođanskim ravnicama“, kaže Mirjana Janić iz agencije "Solis" iz Novog Sada.

Box: Image
 

Najpoželjnije su, kaže, parcele veće od 10 i 20 hektara, uobičajene bačke zemlje druge i treće klase, za koju prodavci očekuju da mogu da dobiju 13.000 do 15.000 evra.

Potražnja je i za jeftinim poljoprivrednim zemljištem koje, prenamenom, postaje građevinsko – investitorima su posebno zanimljiva zemljišta nadomak stambenih naselja.

"Oni koji su imali informaciju da će doći do preimenovanja zemljišta sa poljoprivrenog u građevinsko, oni su u prednosti jer su kupovali tu zemlju po nižim cenama“, kaže Danijela Nišavić sa sajta "Plodna zemlja".

Nekada je to koštalo nekoliko stotina evra za hektar, a sada se takve oranice prodaju i na desetine hiljada evra.

Stručnjaci podsećaju da poljoprivredno zemljište treba čuvati. Države širom Evrope i sveta tretiraju oranice kao nacionalni resurs, pa su neke od njih uvele stroga ograničenja i zabranu prodaje parcela strancima , piše rts.