Sastanak između dvojice narko-bosova u amazonskoj regiji Putumajo postao je novo sredstvo pritiska za Donald Trampa na vlade Kolumbije i Venecuele. Američki obaveštajni izveštaj otkriva da Đovani Anres Rohas, poznat kao „Aranja“, glavni vođa Border Komandosa i trenutno zatvoren u zatvoru La Pikota u Bogoti, sklapa nezakonite dogovore sa srpskim narko-bosom Antunom Mrdežom, koji se od 2025. godine nalazi u pritvoru u Venecueli.

Bela kuća je zatražila izručenje obojice kriminalaca, a to pitanje oblikuje razgovore između lidera tri zemlje, piše "El Pais".

Zapravo, prvi sastanak kolumbijskog predsednika Gustava Petra i vršiteljke dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodriguez - koji se očekuje narednih dana - nije samo pitanje jačanja odnosa, navodi se.

Vladin izvor koji je savetovao Petra uoči sastanka sa Trampom rekao je za "El Pais" da moraju da se dogovore o logistici kako bi Kolumbija zatražila prebacivanje Mrdeže, nakon njegovog sramotnog bekstva u maju 2023. sa aerodroma Rionegro, koji opslužuje grad Medeljin. Kada bi stigao u Kolumbiju, Sjedinjene Države bi zatražile njegovo izručenje.

„Razmatrano je da se on zatraži direktno od Venecuele, ali je objašnjenje da, iako su odnosi obnovljeni, oni se mogu brzo promeniti“, rekao je izvor. Kolumbija bi stoga delovala kao posrednik i garant.

Antun Mrdeža, poznat i kao „Nikola Boroš“, kolumbijske vlasti smatraju jednim od članova takozvanog Nove narkotrafičke uprave, transnacionalne mreže koja, prema vladi Petra, okuplja narko-bosove iz Latinske Amerike i Evrope koji sarađuju u transportu najvećih svetskih pošiljki kokaina. Srpski krijumčar, protiv koga se vode postupci u sedam zemalja, slobodno se kretao kroz nekoliko kolumbijskih gradova u maju 2023. nakon bekstva sa aerodroma. Tamo je od policajaca koji su ga čuvali zatražio dozvolu da kupi vodu i iskoristio priliku da pobegne u Audiju ka gradu Kali. U izveštaju se navodi da se tamo „sastao sa poverljivim saradnicima zaduženim za finansije, pranje novca i obezbeđivanje lokalnih prodavaca droge“.

Kasnije je otputovao u departman Putumajo, u amazonskoj prašumi na granici sa Ekvadorom. Prema dokumentu, tokom tog sastanka „udružio se sa Arañom radi trgovine drogom“. Te susrete sa kolumbijskim narko-bosom zabeležili su agenti američke Uprave za borbu protiv droga (DEA), koji su Aranjuu stavili u fokus Sjedinjenih Država i pokrenuli Interpolovu poternicu protiv njega. Iz Putumaja je, prema navodima vlasti, srpski krijumčar otišao u Gvajakil u Ekvadoru, gde je preživeo napad. „Sklonio se u Venecuelu, gde je uhapšen 22. maja 2025.“

Tog dana je Diosdado Kabeljo, kao ministar unutrašnjih poslova Venecuele, objavio da je Bolivarska nacionalna garda privela više od 70 osoba navodno povezanih sa venecuelanskom opozicionom liderkom Marijom Korinom Mačado - među njima i Mrdežu. Njegovo ime pojavilo se na dugom spisku novinara, aktivista, branilaca ljudskih prava i političkih figura. Njegovo ponovno pojavljivanje ne samo da je uzbunilo Kolumbiju, koja mu je izgubila trag dve godine ranije, već je ponovo otvorilo slučajeve u Dominikanskoj Republici i Italiji.

Prema izveštaju, srpski državljanin je saradnik Alehandra Salgada Vege, poznatog kao „El Tigre“, najtraženijeg španskog narko-bosa za koga se veruje da se krije u Dubaiju. Prema navodima španskog tužilaštva za borbu protiv narkotika, on je deo mreže koja je između 2020. i 2021. prokrijumčarila više od 100 miliona evra vrednosti kokaina sakrivenog u ananasima. Unutar te transnacionalne mreže, specijalnost Srbina je navodno koordinacija ruta Bolivija–Urugvaj i Kolumbija–Ekvador–Brazil. Njegova kretanja kroz kolumbijski Amazon poklapaju se sa tim koridorima.

Partner iz Kolumbije u pritvoru

Đovani Andres Rohas, kolumbijski državljanin koji se u američkim obaveštajnim izveštajima identifikuje kao jedan od Mrdežinih dobavljača kokaina, bio je na slobodi do februara 2025. Vlada ga je imenovala za mirovnog pregovarača sa oružanom grupom Border Komandos, čime su mu bili suspendovani nalozi za hapšenje. Uprkos tom statusu, ipak je uhapšen. Operacija se nije odvijala u džungli niti je zahtevala upotrebu sile.

Aranja je uhapšen u hotelu Mariot u Bogoti, dok su pregovarači njegove oružane strukture razgovarali sa vladinim delegatima o trećoj rundi pregovora. Tužilaštvo je upalo na sastanak i, pred nacionalnim medijima, privelo ga na zahtev Sjedinjenih Država. Od tada se nalazi u zatvoru La Pikota u istom gradu, čekajući potpis predsednika Gustava Petra na odluku o izručenju.

Zahtev je odložen skoro godinu dana. Tajni diplomatski komitet u Sjedinjenim Državama posredovao je sa Trampom kako bi ublažio tenzije i opravdao kašnjenje. Vlada Petra odbija da potpiše odobrenje jer bi to ugrozilo pregovore koji su u toku sa takozvanom Nacionalnom koordinacijom Bolivarske vojske, disidentskom grupom kojoj pripadaju Border Komandosi. Umesto toga, Kolumbija je pristala da pošalje Andresa Felipea Marina, poznatog kao „Pipe Tulua“, koji je sleteo u Sjedinjene Države 3. februara, istog dana kada su se Petro i Tramp sastali. Sporazum je ispunjen u predviđenom roku.

Dana 29. januara, predsednik Petro je uputio ultimatum Arañi: njegova grupa mora da iskoreni 15.000 hektara koke u Putumaju u roku od 10 dana. Prošlo je dvadeset dana od te pretnje, a izručenje je i dalje na čekanju. Kolumbijska vlada tvrdi da bi odobravanje izručenja i dalje moglo da ugrozi mirovni proces koji je u toku, pa odluka ostaje odložena dok vlasti procenjuju posledice. Slučaj Arañe zaglavljen je između međunarodnog pritiska i političkih kalkulacija same vlade. A nalog za izručenje iz administracije Donalda Trampa i dalje čeka.