- Maloletni D. N. (17), za koga se sumnja da je iz okoline Šapca, krenuo je, prema nezvaničnim informacijama, iz svog mesta u Šabac kako bi se ošišao, a potom je nastavio put ka Beogradu. Nakon što se javio majci, ubrzo je postao nedostupan, a nekoliko sati kasnije prijavljen je njegov nestanak. Njegovo kretanje sada je jedan od važnih pravaca istrage koja treba da rasvetli šta je prethodilo napadu ispred Ambasade Izraela - rekao je izvor.
Maloletnik je 28. oktobra, 15 minuta nakon ponoći, nasrnuo na pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Uzvikujući „Alahu akbar“, napadač je, prema dosadašnjim informacijama, krenuo na žandarma sa dva noža. Policajac je u samoodbrani upotrebio službeno oružje i usmrtio ga, a tom prilikom zadobio je posekotinu na licu.
On je doda da je istraga u toku.
-Navodno je mladić prethodnog dana oko 17 sati primećen u jednom tržnom centru na Karaburmi. Prema nezvaničnim navodima, proverava se i informacija da je nakon toga svratio do privatne kuće u Borči. Za sada, međutim, nema javne potvrde da je na toj adresi održan sastanak sa ekstremistima ili da je kuća na bilo koji način povezana sa napadom - rekao je izvor.
Dačić: Službe su ga pratile
Ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić izjavio je da su bezbednosne službe pratile mladića i da je, prema dosadašnjim saznanjima, bio pristalica takozvane Islamske države.
-Naša služba ga je pratila. Na svom Instagram profilu držao je crnu zastavu i simbole te organizacije- rekao je Dačić, potvrdivši da je napad okarakterisan kao teroristički. Nakon incidenta proglašen je najviši, crveni stepen opasnosti od terorizma, uz pojačano prisustvo policije na važnim lokacijama širom Srbije.
Kako ekstremisti pridobijaju mlade
Radikalizacija ne mora da počne direktnim susretom sa pripadnicima ekstremističke organizacije. U pojedinim slučajevima prvi korak je internet, gde se šire propagandni sadržaji, veličaju nasilje i nude jednostavna objašnjenja za lične i društvene probleme.
Posebno ranjivi mogu biti pojedinci koji se osećaju odbačeno, usamljeno ili nezadovoljno svojim položajem. Ekstremistička propaganda može da im ponudi privid pripadnosti grupi, osećaj važnosti i predstavu da učestvuju u navodnoj misiji. Kroz ponavljanje istih poruka i kontakte sa istomišljenicima, stavovi mogu postajati sve radikalniji, a nasilje se predstavljati kao opravdano.
Društvene mreže mogu da posluže za širenje propagande i uspostavljanje kontakta, dok se komunikacija u zatvorenim grupama ponekad koristi za dalje učvršćivanje ekstremističkih uverenja. Ipak, samo praćenje određenih profila ili posedovanje simbola ne dokazuje da je neko vrbovan, niti da je učestvovao u pripremi napada. Za takve zaključke potrebni su konkretni dokazi o komunikaciji, uticaju i eventualnim dogovorima.
Radikalizacija se ne odvija na isti način kod svih. Neko može biti izložen ekstremističkim sadržajima, a da ih ne prihvati, dok kod drugih dugotrajno izlaganje propagandi i kontakti sa istomišljenicima mogu doprineti sve radikalnijim stavovima. Zbog toga je važno utvrditi ne samo šta je neko pratio na internetu već i da li je podržavao nasilje, komunicirao sa osobama koje ga zagovaraju ili preduzimao konkretne korake ka napadu.
Da li je delovao sam ili mu je neko naredio napad?
Jedno od ključnih pitanja na koje istražitelji tek treba da daju odgovor jeste da li je maloletnik samostalno doneo odluku da napadne žandarma ili je iza njegovog postupka stajao nečiji uticaj. Proverava se da li je sa nekim razmenjivao poruke, da li mu je neko davao instrukcije ili ga podsticao na nasilje, ali i da li je imao pomagače koji su znali za njegove namere.
Iako se za sada veruje da je delovao samostalno, konačan odgovor trebalo bi da pruže analiza elektronskih uređaja, komunikacije i ostali dokazi prikupljeni tokom istrage. Za sada nema javno potvrđenih dokaza da mu je neko naredio napad niti da je bio deo organizovane grupe.
Istražitelji, između ostalog, proveravaju kada je počeo da pokazuje interesovanje za ideologiju Islamske države, da li je pre napada komunicirao sa ljudima koji promovišu ekstremizam i da li je neko znao za njegove namere. Sve okolnosti njegovog kretanja, moguće radikalizacije i eventualnih kontakata tek treba da budu rasvetljene.
Slučaj je ponovo otvorio pitanje širenja ekstremističke propagande među mladima i načina na koji se prepoznaje prelazak od radikalnih stavova ka podršci nasilju. Istovremeno, važno je da se sumnje ne pretvaraju u zaključke pre nego što ih potvrde dokazi i da se odgovornost ne pripisuje čitavim zajednicama zbog postupaka pojedinaca.
Komentari (0)