Pred njom je, međutim, bio Dragan Nikolić, zvani Čombe, višestruko osuđivani ubica i silovatelj, koji ju je, kako je utvrđeno na sudu, izbo čak 19 puta.
Nikolić je kasnije uhapšen i osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora.
-Nesumnjivo je utvrđeno da je Nikolić 21. novembra 2005, na zemljanom putu u blizini Železničke stanice Šangaj u Batajnici, na podmukao način ubio Tamaru. Devojčica je prišla da mu pomogne jer je pao. Tada joj je kuhinjskim nožem zadao 19 smrtonosnih uboda u leđa i grudi- navela je u obrazloženju presude sudija Mirjana Ilić.
Porodica je čekala, ali se Tamara nije vraćala
Tamara je tog dana krenula kući preko pruge. Kako je vreme prolazilo, ukućani su postajali sve zabrinutiji jer devojčica nikada nije kasnila iz škole.
Oko 20 sati pokušali su da je dobiju telefonom, ali njen mobilni nije bio dostupan. Ubrzo je počela potraga za njom, a najstrašnija vest stigla je oko 21.30 sati.
Telo devojčice pronašao je njen deda u šiblju pored pruge. Nedaleko od mesta na kom je pronađena Tamara, svega desetak metara dalje, nalazio se i nož kojim je počinjen zločin.
Iza sebe imao presude za ubistvo, silovanje i oružje
Nakon izdržane kazne ponovo je završio iza rešetaka, i to na pet meseci, zbog pokušaja silovanja i nedozvoljenog držanja oružja.
U vreme ubistva za njim je tragala i pančevačka policija, jer je u maju 2005. godine, kako je navedeno u sudskim podacima, počinio krivično delo obljube i protivprirodnog bluda nad devojčicama od 12 i 14 godina. Sumnjičio se i za brojne pljačke i krađe.
Menjao odbranu, a posle presude se smejao
Tokom suđenja Nikolić je više puta menjao odbranu, pokušavajući da se pozove na pijanstvo i predstavi kao da je devojčicu doživeo kao napadača.
Sud je takvu odbranu ocenio kao neistinitu. Veštaci su utvrdili da količina alkohola koju je, prema sopstvenim tvrdnjama, konzumirao ne bi bila spojiva sa sposobnošću da zada tako precizne udarce.
Ni tokom izricanja presude nije pokazao kajanje, već se, prema izveštajima sa suđenja, podrugljivo smejao.
U dokaznom postupku tvrdio je da je tek narednog dana iz novina saznao da je ubijena devojčica i da je tada shvatio da je zločin „verovatno“ njegovo delo.
Jedan od važnih dokaza bio je i Tamarin mobilni telefon. Nikolić ga je, kako je utvrđeno, prodao na Pančevačkoj pijaci bez SIM kartice, koju je izvukao tokom noći ubistva. To je, uz ostale dokaze, ukazivalo na to da je bio svestan svojih postupaka.
Policija obećala da neće stati dok ga ne pronađe
Potraga za ubicom bila je jedan od najtežih slučajeva za policijske istražitelje. O ozbiljnosti zločina i atmosferi tokom potrage govorio je i tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, pukovnik Milorad Veljović.
-Kada smo došli na lice mesta i videli sve okolnosti, mogu da kažem da je to bio jedan od najtežih trenutaka u našoj karijeri. Znali smo da nećemo stati dok ga ne pronađemo, imali smo prećutni dogovor da nastavljamo da radimo neprekidno dok ga ne pronađemo naveo je tada Veljović.
Nikoliću je izrečena jedinstvena kazna od 40 godina zatvora za dva teška krivična dela. Za ubistvo Tamare osuđen je na 25 godina, dok je dodatnih 15 godina dobio zbog obljube i protivprirodnog bluda nad dvanaestogodišnjom N. S. iz Opova.
O ovoj tragediji pišemo kao o podsetniku na zločin koji je zauvek obeležio jednu porodicu i čitavo naselje, ali i kao upozorenju da se ovakve stvari nikada više ne ponove. Tamarina sudbina opominje koliko strašne posledice može imati susret sa nasilnikom i koliko je važno da društvo ne okreće glavu od nasilja, posebno kada su njegove žrtve deca. Ovakve priče ne treba da budu samo sećanje na izgubljeni život, već i opomena svima da učine sve što mogu da se slične tragedije više nikada ne dogode.
Komentari (0)