Dva hica u predelu srca presudila su jednom od najpoznatijih imena jugoslovenskog podzemlja. Četiri decenije kasnije, ubistvo koje je potreslo kriminalni milje i dalje prati pitanje ko je zaista želeo da Magaš bude mrtav.
Bio je utorak, 10. novembar 1986. godine. Frankfurt. Ispred zgrade suda susrela su se dvojica muškaraca čija su imena već bila poznata u kriminalnim krugovima – Ljubomir Magaš i Goran Vuković, zvani Majmun.
Ljuba je tog dana trebalo da se pojavi pred sudom zbog ranijih optužbi za iznudu, dok je Vuković imao svoje sudske obaveze zbog provala. Njihov susret na stepeništu pretvorio se u krvavi obračun.
Prema verziji događaja koja se godinama prepričavala, Vuković je prolazio pored Magaša, kada mu je ovaj dobacio: „Skloni se“.
Usledila je rasprava, a onda je Majmun izvukao pištolj i zapucao. Dva metka pogodila su Magaša u predelu srca. Ljubini ljudi pokušali su da reaguju, ali bilo je kasno. Teško ranjeni Magaš prevezen je u bolnicu, gde je nekoliko sati kasnije preminuo.
Ubica se predao policiji
Goran Vuković nije pobegao sa mesta zločina. Uhapšen je nakon pucnjave, a prema tadašnjim izveštajima, posle ubistva ponašao se hladnokrvno.
U nemačkom zatvoru proveo je pet godina, a 1991. godine vratio se u Beograd. Međutim, ni njega nije čekao dug život. U decembru 1994. godine Vuković je likvidiran u Beogradu, zajedno sa Dušanom Malovićem, dok su ulazili u automobil.
Tako je čovek koji je ubio Ljubu Zemunca i sam završio kao žrtva profesionalne likvidacije.
Ko je zaista želeo Ljubu mrtvog?
Magaševo ubistvo otvorilo je brojna pitanja. Njegov sukob sa Vukovićem bio je poznat, a kao jedan od mogućih motiva pominjala se osveta zbog ranijih obračuna. Ipak, pozadina likvidacije i eventualni nalogodavci nikada nisu pouzdano razjašnjeni.
Upravo je ta nedorečenost doprinela tome da se o smrti Ljube Zemunca decenijama ispredaju različite priče. Jedni su tvrdili da je ubijen zbog starog sukoba, drugi su sumnjali da je iza svega stajalo mnogo više od lične osvete. Međutim, za takve tvrdnje nije ponuđen konačan dokaz.
Od Zemuna do evropskog podzemlja
Ljubomir Magaš rođen je 1948. godine u Zemunu. Još kao mladić počeo je da se bavi boksom, a snagu, fizičku spremnost i sklonost nasilju kasnije je pretvorio u deo reputacije koju je izgradio u kriminalnom miljeu.
Tokom sedamdesetih godina boravio je u više evropskih zemalja, među kojima su bile Italija, Austrija i Nemačka. Povezivan je sa pljačkama, iznudama i drugim krivičnim delima, a njegovo ime postalo je poznato i van granica tadašnje Jugoslavije.
U kriminalnim krugovima stekao je nadimak Ljuba Zemunac, a o njegovoj snazi, uticaju i ponašanju u zatvoru ispredale su se brojne priče. Neke su bile zasnovane na svedočenjima ljudi koji su ga poznavali, dok su druge vremenom prerasle u gotovo mitske anegdote.
Sahrana o kojoj se dugo pričalo
Vest o njegovoj smrti odjeknula je u tadašnjem podzemlju, a sahrana u Beogradu okupila je veliki broj ljudi. Njegovo ime nastavilo je da živi u pričama o starom jugoslovenskom kriminalnom miljeu, u kojem su se moć, strah, osveta i obračuni često završavali na isti način – mecima.
Četrdeset godina nakon ubistva, ostala je činjenica da je jedan od najpoznatijih kriminalaca tog vremena ubijen na stepeništu suda, pred očima ljudi koji su se tu zatekli. Njegov krvnik je kasnije i sam ubijen, a odgovor na pitanje da li je iza frankfurtske likvidacije stajalo nešto više od ličnog sukoba nikada nije do kraja rasvetljen.
Komentari (0)