Zamislite da se jednog jutra probudite, a u stanu nema struje. Telefon je skoro prazan, voda ne teče iz slavine, prodavnice ne mogu da naplaćuju karticama, a ne znate ni kada će se sve vratiti u normalu. Upravo za takve situacije Evropska komisija preporučuje građanima da u kući imaju dovoljno vode, hrane, lekova i drugih potrepština za najmanje 72 sata. Nove smernice predstavljene su početkom novembra, a u Italiji je već otvorena rasprava o tome koliko su domaćinstva spremna za ozbiljnije krize.

Tri dana bez struje, vode ili interneta mnogima zvuče kao scenario iz nekog filma. Međutim, dovoljno je da se setimo velikih poplava, oluja i nestanaka električne energije da shvatimo koliko svakodnevni život zavisi od stvari koje podrazumevamo.

Kada nestane struja, ne radi samo sijalica. U pojedinim zgradama mogu da stanu liftovi, grejanje i pumpe za vodu, a posle izvesnog vremena problemi mogu da nastanu i sa mobilnim mrežama. Bez električne energije prodavnice možda neće moći da koriste kase, bankomati mogu da budu nedostupni, a hrana u frižideru počinje da se kvari.

Zato je Evropska komisija predstavila nove smernice prema kojima bi građani trebalo da budu sposobni da najmanje tri dana zadovoljavaju osnovne potrebe, dok nadležne službe organizuju pomoć.

To, međutim, nije upozorenje da će se takva katastrofa uskoro dogoditi, niti naredba da svi odmah krenu u kupovinu velikih količina namirnica.

Zašto Evropa baš sada govori o zalihama?

Evropska komesarka za pripravnost i upravljanje krizama Hadža Labib predstavila je 3. novembra nove smernice na Evropskom forumu civilne zaštite u Briselu. One predstavljaju nastavak strategije koju je Evropska komisija usvojila još u martu 2025. godine.

Evropa želi da se bolje pripremi za prirodne katastrofe, velike nestanke električne energije, sajber-napade i prekide rada važne infrastrukture.

Italijanski mediji i institucije sada posebno razmatraju šta ove preporuke znače za građane. Prema izveštaju RTS-a od 11. novembra, italijanski ministar za evropske poslove Tomazo Foti prosledio je odgovarajući dokument nadležnom parlamentarnom odboru.

Suština preporuka je jednostavna: tokom velike krize hitne službe ne mogu istovremeno da stignu do svakog domaćinstva. Zato je važno da porodice imaju osnovne potrepštine dok pomoć ne stigne ili se snabdevanje ne normalizuje.

Koliko vode treba četvoročlanoj porodici za tri dana?

Voda je prva stvar na koju treba misliti. Bez struje se može izdržati određeno vreme, ali bez pijaće vode situacija mnogo brže postaje ozbiljna.

Holandska državna kampanja za pripremu u vanrednim situacijama preporučuje oko tri litra vode po osobi dnevno. I britanske smernice navode najmanje tri litra pijaće vode dnevno po osobi.

To znači da je za tri dana potrebno:

  • Za jednu osobu – najmanje 9 litara vode.

  • Za dve osobe – najmanje 18 litara.

  • Za tročlanu porodicu – najmanje 27 litara.

  • Za četvoročlanu porodicu – najmanje 36 litara.

Ova količina predstavlja početnu rezervu za piće i osnovne potrebe. Za kuvanje, pranje i održavanje higijene može biti potrebna dodatna voda, a više je potrebno i porodicama sa bebama, bolesnim osobama ili kućnim ljubimcima.

Ne morate sve da kupite odjednom. Dovoljno je da pri redovnoj kupovini dodate nekoliko flaša vode, čuvate ih na hladnom i tamnom mestu i povremeno proveravate rok trajanja.

Šta treba imati od hrane?

Druga važna stvar jeste hrana koja može dugo da stoji i koja ne zahteva frižider, rernu ili šporet.

Zamislite da ste ostali bez električne energije, a u zamrzivaču imate meso, u frižideru mleko i jaja, dok u kuhinjskim ormarićima nema ničega što možete odmah da pojedete.

Zato u rezervi vredi imati nekoliko konzervi pasulja, graška, tunjevine ili sardine, dvopek, krekere, orašaste plodove, suvo voće i druge namirnice koje mogu da se jedu bez kuvanja.

Za decu treba predvideti hranu koju inače jedu, a za bebe posebno mleko i gotove kašice prilagođene njihovom uzrastu. Ako nema mogućnosti za bezbednu pripremu mlečne formule u prahu, gotova tečna formula može biti praktičniji izbor.

Važno je i da pri ruci imate običan otvarač za konzerve, naročito ako koristite namirnice koje nemaju poklopac na povlačenje.

Ne pravite zalihe od hrane koju niko u porodici ne voli. Mnogo je praktičnije da kupite ono što redovno jedete, pa da povremeno obnavljate rezerve.

Jedna stvar može da postane problem već posle četiri sata

Kada nestane struja, mnogi prvo pomisle da će se hrana u frižideru sačuvati dok se kvar ne otkloni.

Ali postoji važan detalj.

Prema američkoj Agenciji za upravljanje vanrednim situacijama FEMA, zatvoren frižider obično može da održava odgovarajuću temperaturu hrane oko četiri sata bez struje.

Pun zamrzivač, ako ostane zatvoren, može da zadrži bezbednu temperaturu približno 48 sati, a polupun oko 24 sata.

Zato tokom nestanka struje ne treba stalno otvarati vrata frižidera i zamrzivača da proveravate šta se dešava.

Ako je hrana predugo bila na nebezbednoj temperaturi, ne treba je jesti samo zato što izgleda i miriše normalno.

Lekovi, baterijska lampa i malo gotovine

Pored hrane i vode, evropske smernice posebno izdvajaju lekove, osnovni pribor za prvu pomoć, sredstva za ličnu higijenu, baterijsku lampu, radio na baterije i prenosivi punjač za mobilni telefon.

Ovo možda deluje kao sitnica dok sve normalno funkcioniše, ali zamislite da nestane struja uveče, a baterija telefona vam je na pet odsto. Ili da morate da saznate da li će biti organizovano snabdevanje vodom, a internet ne radi.

Radio na baterije može da bude dragocen izvor informacija. Baterijska lampa je bezbednija od sveća, naročito u domu u kojem ima male dece.

Posebno je važno imati lekove koji se redovno koriste. Osobe koje imaju dijabetes, srčane bolesti ili druge hronične tegobe trebalo bi da sa lekarom ili farmaceutom unapred razmotre kako da obezbede kontinuitet terapije, naročito ako lek zahteva čuvanje u frižideru.

Ne treba zaboraviti ni gotovinu.

Ako dođe do prekida u radu elektronskog plaćanja, kartica možda neće biti od koristi. Zato se preporučuje da kod kuće imate određeni iznos u sitnijim novčanicama, u skladu sa mogućnostima i potrebama porodice.

Ne zaboravite na decu, starije i kućne ljubimce

Spisak ne može da bude isti za svaku porodicu.

Ako imate malu bebu, u rezervi će vam biti potrebne pelene, vlažne maramice, odgovarajuća hrana i dodatna voda.

Ako sa vama živi starija osoba, razmislite da li ima dovoljno propisanih lekova, rezervne naočare ili sredstva koja joj pomažu pri kretanju.

Vlasnici pasa i mačaka treba da imaju hranu i vodu i za ljubimce.

Ako neko u domaćinstvu koristi medicinski uređaj koji zavisi od električne energije, važno je unapred napraviti poseban plan sa zdravstvenim radnikom. Obična rezervna baterija za telefon nije zamena za medicinsko napajanje.

Šta ako morate brzo da napustite kuću?

Evropske smernice razlikuju kućne zalihe od torbe za hitnu evakuaciju.

Nije isto kada morate tri dana da ostanete kod kuće i kada zbog požara, poplave ili druge opasnosti morate odmah da izađete.

Zato je korisno da na jednom mestu imate lične dokumente ili njihove kopije, spisak važnih telefonskih brojeva, lekove, baterijsku lampu, punjač i najosnovnije potrepštine.

Dogovorite se i sa ukućanima gde biste se našli ako mobilne mreže prestanu da rade. Važne brojeve zapišite na papir, jer možda neće biti moguće da otvorite kontakte na telefonu.

Da li ovo važi i za Srbiju?

Srbija nije članica Evropske unije, pa ove preporuke ne predstavljaju obavezu koju je Brisel propisao našim građanima.

Međutim, Srbija učestvuje u Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije, kroz koji zemlje sarađuju tokom prirodnih i drugih katastrofa.

A iskustva sa poplavama, snežnim nevremenom i prekidima snabdevanja pokazuju da je pripremljenost korisna bez obzira na to u kojoj zemlji živite.

Nije potrebno kupovati posebne, skupe pakete za preživljavanje. Većinu potrebnih stvari domaćinstva već imaju, samo nisu uvek na jednom mestu.

Spisak koji možete da proverite već danas

Za porodicu koja želi da bude pripremljena za tri dana bez osnovnih usluga, najvažnije je da ima:

  • Pijaću vodu, okvirno tri litra po osobi dnevno, uz dodatnu rezervu za higijenu.

  • Hranu za tri dana koja ne zahteva frižider ili kuvanje.

  • Lekove koji se redovno koriste i osnovni pribor za prvu pomoć.

  • Baterijsku lampu, rezervne baterije i napunjen prenosivi punjač.

  • Radio koji može da radi bez priključka na struju.

  • Nešto gotovine, po mogućstvu u manjim apoenima.

  • Vlažne maramice, sapun, sredstva za dezinfekciju, toalet-papir i kese za otpad.

  • Kopije važnih dokumenata i telefonske brojeve zapisane na papiru.

  • Ćebad, toplu odeću i potrepštine za bebe ili kućne ljubimce, ako ih imate.

Zalihe čuvajte na suvom, pristupačnom mestu, a rokove trajanja i stanje baterija proveravajte otprilike svakih šest meseci.

Da li treba da se plašimo?

Ne. Evropske preporuke ne znače da se predviđa neposredna katastrofa, rat ili veliki nestanak struje.

Njihov cilj je da građani ne ostanu potpuno nespremni ako se dogodi nešto što privremeno poremeti normalan život.

Komesarka Hadža Labib prilikom predstavljanja novih smernica poručila je da ljudi treba da budu budni, ali ne uznemireni, i pripremljeni, ali ne uplašeni.

U tome je i cela suština.

Ne morate da gomilate brašno, ulje i konzerve niti da trošite veliki novac. Ali nekoliko flaša vode, malo hrane koja može dugo da stoji, lekovi, baterijska lampa i napunjen telefon mogu mnogo da znače kada ono što svakodnevno podrazumevamo iznenada prestane da radi.