Postoje rečenice koje političar može da izgovori nespretno. Postoje i one koje se mogu tumačiti na više načina.

Ali kada čovek koji pretenduje da bude lice nove vlasti kaže: „Dobili su lice protivnika. I spremni smo na sve“, to ne zvuči kao normalan poziv na demokratsku utakmicu.

Zvuči kao pretnja.

Nije rekao „spremni smo na izbore“.

Nije rekao „spremni smo na debatu“.

Nije rekao „spremni smo da obiđemo Srbiju i ubedimo građane“.

Rekao je – na sve.

1

A u Srbiji u kojoj su se već čule poruke o banderama, prebijanju, jurnjavi političkih protivnika i fizičkom obračunu, političar koji bira upravo takve reči mora da bude spreman i da objasni gde je njegova granica.

Jer ako tražiš vlast, više nisi anonimni nalog na društvenoj mreži.

Svaka tvoja reč ima težinu.

I zato građane ne zanima naknadno ulepšavanje poruke.

Zanima ih vrlo jednostavan odgovor:

Na šta ste tačno spremni?

Na izbore? Odlično.

Na televizijsku debatu? Još bolje.

Na to da prihvatite rezultat ako izgubite? To je demokratija.

Ali ako iza „svega“ postoji bilo šta izvan institucija, glasanja, političkog razgovora i zakona, onda građani Srbije imaju ozbiljan razlog da budu zabrinuti.

Studentska lista želi da se predstavi kao nova politika.

Onda neka se ponaša kao nova politika.

Neka pokaže program, ljude, odgovornost i granice.

Jer Srbija je već dovoljno puta gledala šta se događa kada politički protivnik prestane da bude protivnik, a postane neprijatelj protiv kojeg je navodno sve dozvoljeno.

Zato ovu Srdanovićevu rečenicu niko ne može da posmatra kao benignu.

Ona ozbiljno upozorenje.

I upravo zato Srdanović duguje građanima veoma jednostavno objašnjenje:

Šta znači „spremni smo na sve“ – i šta je ono na šta ipak niste spremni?