Ruska vojska uništila brod u Crnom moru: Najmanje 12 ranjenih u Brjanskoj oblasti

Najvažnije:

• Ruske snage izvele su nove napade širom Ukrajine, a prema navodima iz teksta ima poginulih i ranjenih. Na meti su bili logistički i strateško-komunikacioni centri, kao i lučka infrastruktura na crnomorskoj obali. Lansirano je više od 150 „šaheda“, od kojih je 90 bilo na mlazni pogon.
• Najžešći napadi izvedeni su na Kijev i Sumi, gde su korišćeni balistički projektili i dronovi, dok su na Sumi bačene četiri avio-bombe. „Vašington post“ i „Gardijan“ ocenjuju da Rusija intenzivira napade i da Kijev sve više poprima karakteristike grada na prvoj liniji fronta.
• Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se povećava broj aktivnih pripadnika ruske vojske, pa bi ukupne aktivne snage trebalo da dostignu 1.550.000 ljudi.
• Volodimir Zelenski najavio je da će Belgija do kraja godine isporučiti Ukrajini tri borbena aviona F-16, dok je Kijev, prema njegovim rečima, već dobio novi paket raketa za sisteme NASAMS.
• Generalni sekretar NATO-a Mark Rute upozorio je da bi nastavak, kako ga je nazvao, „nepromišljene“ ruske kampanje sabotaža u Evropi mogao da dovede do dodatne podrške NATO-a Ukrajini. Nemački kancelar Fridrih Merc istovremeno je poručio da Rusija neće pobediti u ratu i upozorio da bi nastavak sukoba mogao Moskvu da košta ogromne štete, uključujući i ekonomsku.
• Moskva i Zapad razmenjuju optužbe o širenju sukoba. Sergej Lavrov je, odgovarajući na tvrdnje da Rusija vodi hibridni rat protiv evropskih zemalja, optužio Evropu da vodi rat protiv Rusije tako što naoružava Ukrajinu.
• Rusija je uputila i novo nuklearno upozorenje Velikoj Britaniji i NATO-u. Ambasada Rusije u Londonu saopštila je da bi svaki vojni potez protiv ruske teritorije bio dočekan odgovorom „svim raspoloživim sredstvima“, uključujući nuklearno oružje. Reakcija je usledila nakon tekstova o hipotetičkom scenariju blokade Kalinjingrada i mogućem sukobu NATO-a i Rusije.

UŽIVO

Izaslanik Vatikana razgovarao sa ruskim zvaničnicima i posetio ratne zarobljenike

Izaslanik pape Lava XIV, kardinal Mateo Zupi razgovarao je sa ruskim zvaničnicima o humanitarnim pitanjima u vezi s ratom u Ukrajini i posetio ukrajinske ratne zarobljenike, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Zupijevi trodnevni razgovori poklopili su se sa apelom pape Lava Rusiji i Ukrajini da sednu za pregovarački sto i razmotre kako da se okonča rat koji traje već četiri godine. Poglavar Katoličke crkve osudio je i državnike koji, kako je rekao, “počinju da govore o nuklearnom oružju i ratovima koji postaju sve razorniji".

Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da se Zupi sastao sa savetnikom Kremlja za spoljnu politiku Jurijem Ušakovom i drugim ruskim zvaničnicima, kao i da je razgovarano o izgledima za mirno rešenje, ali i o humanitarnim pitanjima, uključujući razmenu ratnih zarobljenika i raseljenu decu.

U saopštenju se navodi da je Zupi, predsednik Italijanske biskupske konferencije, razgovarao i o stanju u Oleškiju, gradu u Hersonskoj oblasti pod ruskom kontrolom, gde je ukrajinska vojska, prema rečima ukrajinskih zvaničnika, prošlog vikenda dronovima dostavila hranu i lekove civilima.

Prema saopštenju ruskog ministarstva, Ukrajina blokira sve pokušaje da se stanovnicima tog grada obezbedi snabdevanje. Ukrajinski zvaničnici tvrde da im ruske snage ne dozvoljavaju da napuste grad.

U saopštenju ministarstva navodi se da je Zupiju omogućeno da poseti ratne zarobljenike i da je “mogao lično da razgovara sa Ukrajincima i da se na licu mesta uveri da Rusija dosledno poštuje sve relevantne humanitarne standarde".

Kako se dodaje, poseta je “potvrdila konstruktivnu i redovnu prirodu rusko-vatikanskog dijaloga i spremnost obeju strana da nastave saradnju po humanitarnim pitanjima".

Zupi je poslednji put boravio u Moskvi u oktobru 2024. godine, kada je razgovarao o izgledima za okončanje rata.

Zupi je u Kijevu razgovarao i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Zelenski posetio vojni punkt blizu istočne linije fronta u Ukrajini

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je posetio vojni komandni punkt blizu istočne linije fronta, gde su ukrajinske snage u kontraofanzivnoj operaciji "Vivaldi" proteklih meseci povratile skoro 200 kvadratnih kilometara teritorije, koju su bile bile zauzele ruske snage.

Zelenski je objavio video-snimak na Telegramu na kome se vidi kako se konsultuje sa komandantima, gleda regionalne mape i deli odlikovanja vojnicima blizu grada Limana, prenosi Rojters.

"Ozbiljna operacija, važna u mnogo čemu za našu odbranu u celini i posebno u Donbasu", rekao je Zelenski.

Dodao je da je operacija "Vivaldi" sprečila ruske snage da probiju pozadinu odbrambenih linija oko Slavjanska i Kramatorska.

Zelenski je rekao da su ukrajinske snage povratile 176 kvadratnih kilometara teritorije u tom području, kao i da vojska razmatra proširenje robotskih sistema na kopnu i povećanje kapaciteta dronova.

Rute: Nema neposredne ruske pretnje NATO-u, Putin nije spreman za mir

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je da Rusija trenutno ne predstavlja neposrednu pretnju teritoriji Alijanse, ali da je NATO spreman da odgovori na eventualni napad.

"Nema neposredne pretnje teritoriji NATO-a. Ako se bilo šta dogodi, spremni smo da odgovorimo", rekao je Rute na Samitu o odbrani i svemiru.

On je naveo da bi NATO uočio eventualno gomilanje ruskih snaga prema Finskoj, baltičkim zemljama, Poljskoj ili bilo kojoj drugoj članici i da bi na to reagovao.

"Uvek ćemo biti defanzivni, ali ćemo se, ako bude potrebno, naravno braniti", rekao je Rute.

Prema njegovim rečima, Rusija želi da podeli saveznike i da skrene pažnju sa situacije u Ukrajini.

Kremlj: Razmatra se mogućnost premeštanja S-400 iz Turske u drugu zemlju

Mogućnost premeštanja ruskih sistema pritivvazdušne odbrane S-400 iz Truske u neku od zemalja prijateljski nastrojenih prema Rusiji se razmatra, saopšteno je danas iz Kremlja.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je, kako prenosi Interfaks, da je to pitanje "na dnevnom redu" i da se u vezi s tim vode odgovarajući razgovori.

"Takva tema postoji na dnevnom redu, vode se razgovori i ostvaruju odgovarajući kontakti", rekao je Peskov na brifingu.

Turska je ruske sisteme S-400 kupila 2019. godine, nakon neuspešnih pregovora o nabavci sistema protivvazdušne odbrane od zapadnih saveznika.

Kupovina je dovela do američkih sankcija i izbacivanja Turske iz programa proizvodnje i nabavke borbenih aviona F-35.

Ankara je u međuvremenu pokušala da obnovi svoje učešće u programu F-35, a pitanje budućnosti S-400 ponovo je otvoreno nakon razgovora turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i američkog predsednika Donalda Trampa.

Mediji su prethodno objavili da Turska razmatra mogućnost da S-400 proda trećoj zemlji, a kao jedna od potencijalnih destinacija pominjani su Ujedinjeni Arapski Emirati.

Radev poziva EU na dijalog sa Rusijom kako bi se izbegao nuklearni napad

Evropska unija bi trebalo da se diplomatski angažuje sa Rusijom kako bi se okončao rat u Ukrajini i izbegao razorni nuklearni napad, izjavio je bugarski premijer Rumen Radev.

"Uvek moramo da razmišljamo o najgorem mogućem scenariju", rekao je Radev u Briselu na samitu Juronjuza o odbrani i svemiru, upozoravajući na rizik od ruskog nuklearnog napada ukoliko dođe do eskalacije tenzija sa Evropom.

Osvrnuo se na nedavnu izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je rekao da bi rat između Rusije i Evrope bio "potpuno drugačiji" i "vrlo kratak" i odbacio "ovakav način govora" iz Kremlja, ali je pozvao svoje evropske kolege da razmotre kuda bi eskalacija mogla da odvede.

"Postoji nuklearna karta. Rusija bi bila sklona da je odigra ako bude oslabljena ili saterana u ćošak. Moramo ovo da imamo u vidu. Ne možemo da zatvaramo oči pred činjenicom da na našem kontinentu postoji nuklearno oružje, da se nuklearno oružje nalazi u arsenalu Rusije. I to je dio kalkulacije", rekao je Radev.

Bugarski premijer kritikovao je nastavak isporuke oružja i municije Ukrajini od strane Evrope, ocenivši to kao neuspešnu strategiju "mira putem sile".

"Postoji granica za puko slanje oružja i pružanje podrške, jer će se konačno mirovno rešenje postići diplomatijom, a ne isporukom oružja. Stoga pozivamo na to da više slušamo jedni druge i da otvorimo kanale komunikacije", rekao je Radev.

Najmanje 12 osoba ranjeno u ukrajinskom napadu u Brjanskoj oblasti

Najmanje 12 ljudi ranjeno je u napadu dronom u Trubčevsku, u Brjanskoj oblasti, uključujući i decu, izvestio je gubernator Jegor Kovaljčuk.

"Monstruozni napad na civile u Trubčevsku, deca su povređena. Neprijatelj je izvršio napad koristeći dron. Dvanaest ljudi je povređeno", napisao je gubernator na svom kanalu na platformi Maks.

Peskov: Kategorično poričemo postojanje bilo kakvih političkih zatvorenika

Rusija kategorično negira da ima političke zatvorenike, tako da pitanje njihovog puštanja u zamenu za ublažavanje sankcija SAD nije razmatrano, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Američki list Atlantik je prethodno objavio da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp namerava da poboljša odnose sa Moskvom ublažavanjem sankcija protiv ruske ekonomije. Prema navodima lista, plan podrazumeva dogovor po kome će Kremlj da oslobodi pojedine političke zatvorenike, a Sjedinjene Države će zauzvrat ublažiti sankcije.

Komentarišući pitanje da li je u Moskvi razmatrana tema ublažavanja sankcija u zamenu za oslobađanje političkih zatvorenika, Peskov je rekao da o tome nije bilo reči, prenosi agencija RIA Novosti.

"Kategorično poričemo postojanje bilo kakvih političkih zatvorenika i smatramo da je takvo predstavljanje pitanja potpuno neprimereno. Što se tiče raznih razmena koje su se ranije odvijale, naše obaveštajne službe nastavljaju da održavaju redovan kontakt po ovom pitanju", rekao je Peskov.

Ruska vojska je uništila brod u Crnom moru koji je dopremao teret za vojsku Ukrajine

Ruske oružane snage uništile su brod u Crnom moru koji koji je dostavljao vojnu opremu i teret dvostruke namene za ukrajinsku vojsku u luku Odesa, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Kako se navodi, uništen je brod za rasute terete u severozapadnom delu Crnog mora.

"Teretni brod, koji je dopremao vojnu opremu i teret dvostruke namene za ukrajinske oružane snage u luku Odesa, pogođen je dok je plovio severozapadnim delom Crnog mora", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva.

Korecki: Ukrajini za odbranu u 2026. potrebno dodatnih 27 milijardi dolara

Ukrajinski premijer Sergej Korecki izjavio je da je Ukrajini za potrebe odbrane u 2026. godini potrebno dodatnih 27 milijardi dolara, od čega vlada planira da sedam milijardi obezbedi uštedama i preraspodelom budžetskih rashoda, dok će za preostalih 20 milijardi tražiti pomoć međunarodnih partnera.

On je novinarima rekao da ukupne potrebe Ukrajine za finansiranje rata u 2026. godini iznose 155 milijardi dolara, dok manjak sredstava za odbranu iznosi 27 milijardi dolara.

"Od tih 27 milijardi dolara, vlada planira da oko sedam milijardi pokrije uštedama, optimizacijom i preraspodelom rashoda. To podrazumeva strogi režim štednje državnih finansija i odlaganje dela troškova koji nisu prioritetni", rekao je Korecki, prenosi Unijan.

Prema njegovim rečima, preostalih 20 milijardi dolara biće predmet pregovora sa međunarodnim partnerima, a od dobijanja tih sredstava zavisi mogućnost Ukrajine da nastavi aktivna borbena dejstva, uključujući i u prvom kvartalu 2027. godine.

Korecki je naveo da je deo sredstava namenjen za proizvodnju naoružanja, posebno oružja dugog dometa kojim mogu da se gađaju vojni objekti u Rusiji, kao i za isplatu zarada vojnicima i podršku njihovim porodicama.

Ukrajina bi, prema njegovim rečima, mogla da ostane i bez dodatnih 29,5 milijardi dolara međunarodne pomoći ukoliko ne budu usvojeni potrebni zakoni i odluke predviđeni ranijim dogovorima sa partnerima.

Ukrajinski premijer je rekao da ukrajinska vlada ubrzano radi kako bi do 15. oktobra ispunila sve svoje obaveze, uključujući donošenje uredbi i drugih odluka, čime bi se obezbedio deo potrebnog finansiranja. Za preostala sredstva potrebno je usvajanje odgovarajućih zakona u Vrhovnoj radi.

Zelenski: Pet osoba, među kojima i dete, poginulo u ruskim napadima, 14 povređeno

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je u toj zemlji poginulo ukupno pet osoba, uključujući jedno dete, a 14 je povređeno usled ruskih vazdušnih napada.

"Do sada je 14 ljudi povređeno širom zemlje usled svih ovih napada. Nažalost, petoro ljudi je poginulo, uključujući dete. Moje saučešće njihovim porodicama i voljenima", rekao je Zelenski u objavi na Iksu.

On je napomenuo da je glavna meta udara energetski sektor prestonice i Kijevske oblasti.

Zelenski je naglasio da su Rusi jutros dronom pogodili supermarket prehrambenih proizvoda u Ivankovičima u Kijevskoj oblasti, a u prestonici skladišnu zgradu, pri čemu je jedna osoba poginula.

Takođe, prema njegovim rečima, ruske snage su napale Žitomirsku, Nikolajevsku, Kirovogradsku, Rovensku, Odesku, Sumsku, Harkovsku, Hersonsku i Čerkasku oblast.

Zelenski je napomenuo da je tokom napada neprijatelj koristio skoro 190 jurišnih dronova, kao i balistička sredstva.

"Naši branioci su uspeli da obore neke od balističkih raketa. Ali, nažalost, bilo je i pogodaka. Svaka raketa presretač zaista spasava živote. I što je zima bliža, to je takva zaštita potrebnija", zaključio je Zelenski.

Kijev i pet ukrajinskih oblasti bez struje nakon ruskih napada

Kijev i Donjecka, Dnjepropetrovska, Harkovska, Sumska i Kijevska oblast ostali su bez struje nakon ruskih napada na energetsku infrastrukturu, saopštio je ukrajinski operator Ukrenergo, prenosi Unijan.

Vanredne službe počele su radove tamo gde to dozvoljavaju bezbednosni uslovi, dok su u pojedinim oblastima i dalje na snazi upozorenja na vazdušne napade.

Ukrajinsko Ministarstvo energetike saopštilo je da se danas ne očekuju ograničenja u snabdevanju strujom, ali je građanima preporučilo da najveću potrošnju prebace u period od 10 do 16 časova.

Moskva upozorava na rizik sukoba zbog Kalinjingrada, NATO negira pretnju Rusiji

Rusija je upozorila da aktivnosti NATO-a u blizini Kalinjingradske oblasti povećavaju rizik od direktnog oružanog sukoba, dok Alijansa tvrdi da njene aktivnosti imaju isključivo odbrambeni karakter i da ne predstavljaju pretnju Rusiji, objavio je Sputnjik.

Ruska ambasada u Briselu saopštila je da je Moskva zabrinuta zbog, kako je navela, "provokativnih izjava i poteza" NATO-a i njegovih članica u vezi sa Kalinjingradskom oblasti, uz ocenu da je vojna aktivnost Alijanse u blizini zapadnih granica Rusije "nezabeleženo velika".

U saopštenju je navedeno da se proširuju inicijative za obuzdavanje navodne "ruske pretnje", uključujući velike vojne vežbe tokom kojih se uvežbavaju ofanzivna dejstva.

Ruska strana je ocenila da takav "avanturistički i neodgovoran kurs" naglo povećava rizik od direktnog oružanog sukoba i upozorila je da je spremna da upotrebi "čitav arsenal naoružanja" kojim raspolaže u slučaju pokušaja zemalja NATO-a da izoluju Kalinjingradsku oblast od ostatka Rusije.

Predstavnica NATO-a Alison Hart rekla je, međutim, da je Alijansa odbrambeni savez i da nijedna njena aktivnost ili vojna vežba ne predstavlja pretnju bilo kom delu Rusije.

Šef IAEA: Situacija oko Zaporoške nuklearne elektrane izuzetno nestabilna

Situacija u blizini Zaporoške nuklearne elektrane i dalje je izuzetno nestabilna, a redovni nestanci struje jedna su od glavnih bezbednosnih briga elektrane, izjavio je generalni direktor IAEA Rafael Grosi.

"Situacija oko stanice ostaje veoma ozbiljna i, rekao bih, veoma nestabilna. Postoji nekoliko razloga, ali jedan od najvažnijih je stalni gubitak spoljnog napajanja", rekao je Grosi u intervjuu za RIA Novosti.

On je objasnio da nuklearna elektrana ne samo da proizvodi, već i troši električnu energiju, koja je neophodna za rad bezbednosnih sistema. Usred intenzivnih borbi, rekao je, dalekovodi redovno otkazuju.

Grosi je dodao da bi gubitak spoljnog napajanja ugrozio rad sistema za hlađenje šest energetskih blokova Zaporoške nuklearne elektrane, kao i bezbednost nuklearnih materijala i istrošenog goriva koje se nalazi u elektrani.

Poljska ponovo otvorila aerodrome u Lublinu i Žešovu nakon zatvaranja

Aerodromi u Lublinu i Žešovu ponovo su otvoreni nakon privremenog zatvaranja zbog aktivnosti vojne avijacije, saopštila je Poljska agencija za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

"Aerodromi u Lublinu i Žešovu ponovo su uspostavili letove", navela je agencija na platformi Iks, preneo je Rojters.

Poljska vojska je prethodno saopštila da je vojna avijacija delovala u poljskom vazdušnom prostoru zbog ruskih napada na Ukrajinu korišćenjem "sredstava za vazdušni napad".

Vojska je kao odbrambenu meru pripremila i zemaljske sisteme protivvazdušne odbrane i radare za izviđanje radi obezbeđivanja vazdušnog prostora.

Oborene 384 ukrajinske bespilotne letelice iznad Rusije

Ruske snage protivvazdušne odbrane oborile su tokom noći 384 bespilotne letelice ukrajinskih oružanih snaga, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Dronovi su oboreni iznad republika Baškortostan, Krim, Tatarstan, Permski kraj, Moskovska oblast i Crno more.

Bespilotne letelice su takođe presretnute i uništene iznad Belgorodske, Brjanske, Volgogradske, Voronješke, Kostromske, Kurske, Orlovske, Penzenske, Rostovske, Rjazanjske, Samarske, Saratovske i Uljanovske oblasti.

Oštećena infrastruktura luke Izmail

Infrastruktura luke Izmail u Odeskoj oblasti oštećena je u ruskom napadu, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Kako se navodi, napad je izveden visokopreciznim kopnenim oružjem i bespilotnim letelicama velikog dometa.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je meta bila lučka infrastruktura.

Kravčenko: Upozorenja na raketne napade koštaju Ukrajinu 45 miliona dolara po satu

Ministar ekonomije i životne sredine Ukrajine Oleksandr Kravčenko izjavio je danas da kada su ljudi u bunkeru, poslovanje staje i da upozorenja na raketne napade koštaju Ukrajinu milione dolara za svaki sat zastoja u radu preduzeca.

"Ukrajina gubi procenjenih 45 miliona dolara za svaki sat tokom kojeg upozorenja na raketne napade zaustavljaju poslovanje", rekao je Kravčenko u intervjuu za britanski Gardijan.

Kako se navodi, Kijev traži načine da održi privredu u funkciji uprkos sve intenzivnijem ruskom bombardovanju.

Pušilin: Počela odlučujuća bitka za Donbas — „Ovo je bitka za budućnost“

Lider DNR Denis Pušilin izjavio je da je bitka kod Slavjanska, Kramatorska i Orehova odlučujuća za oslobađanje Donbasa od Oružanih snaga Ukrajine.

 
„Upravo sada, na područjima u blizini Slavjanska, Kramatorska i Orehova, odvija se odlučujuća bitka za Donbas. U bukvalnom smislu te reči — bitka za budućnost“, napisao je Pušilin.

Kijev zasut balističkim raketama

Ovako izgleda život u Kijevu — gradu sa više od tri miliona stanovnika koji je izložen napadima ruskim balističkim raketama.

Dve osobe poginule, a četiri povređene u ruskom napadu raketama i dronovima na Kijev

Najnoviji udari usledili su u trenutku kada Rusija od avgusta pojačava napade na Kijev, neprestano koristeći dronove – čak i tokom dana – kako bi iscrpela ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

SAD uvode sankcije ruskim kompanijama povezanim sa nabavkom oružja iz Irana

Mere su usmerene na 13 pojedinaca i pravnih lica u Rusiji, Hongkongu, Kini i Pakistanu, dok Sjedinjene Države nastavljaju da vrše ekonomski pritisak na Teheran u okviru operacije „Ekonomski izopštenik” (Operation Economic Outcast), usred dugotrajnog sukoba sa Iranom.

Ukrajina i više od 50 saveznika potpisali su obećanje o povratku ukrajinske dece

„Kada je reč o tretmanu ukrajinske dece, ratnih zarobljenika i pritvorenih civila u Ruskoj Federaciji, tu zapravo ima vrlo malo mesta za slučajnost. Reč je o sistemskom problemu”, izjavio je državni sekretar Norveške Ajvind Vad Peterson.

Zelenski: Ukrajina dobila rakete za sisteme PVO NASAMS uprkos nestašici

Ukrajina je primila novu isporuku raketa za sisteme protivvazdušne odbrane NASAMS, izjavio je predsednik Volodimir Zelenski 29. septembra, u trenutku kada se zemlja suočava sa nestašicom tih sredstava.

BONUS VIDEO