Dok Pravoslavna crkva poziva vernike da se molitvama i dobrim delima sećaju svojih pokojnika, pojedini običaji koji su se razvili u narodu smatraju se štetnim i nepotrebnim.

Hrišćanski pogled na smrt i sećanje na pokojne

Hrišćanska dužnost nalaže da se vernici u molitvama sećaju svojih preminulih, da se mole Bogu za pokoj njihovih duša, pale sveće, drže parastose i pomene, podižu spomenike kao obeležja grobova i čuvaju ih u urednom stanju.

Međutim, na mnogim grobljima širom Srbije mogu se videti raskošni spomenici i kapele novokomponovane arhitekture, koji često više liče na vikendice nego na hrišćanska obeležja. U njima se neretko nalaze frižideri, televizori, pa čak i kreveti — što je, prema stavu crkve, neprimeren i pogrešan običaj.

Nadgrobni spomenik treba da bude skroman, sa hrišćanskim krstom kao glavnim simbolom vere.

Mnogo je važnije sećati se svojih umrlih kroz molitve i dobra dela — pomoći siromašnima, donacije crkvi, bolnicama i humanitarnim ustanovama — nego ulagati u raskošne građevine na grobljima.

Šta je najvažnije prema crkvenom učenju

Za Pravoslavnu crkvu, ključni elementi pogreba su:

• žito (koljivo),
• vino,
• i sam čin opela, odnosno molitve za pokoj duše.

Sveštenik se u opelu moli za oproštaj grehova koje je pokojnik učinio u toku života. Nakon opela slede pomene, koji se mogu obavljati u kući i na groblju, kao izraz molitve i sećanja.

Suvišni i štetni običaji vezani za sahrane

U pojedinim krajevima Srbije, uz pogreb su se ustalili brojni običaji koji nisu deo crkvene tradicije. Među njima su:

• kupovina venaca u velikim količinama,
• darivanje prisutnih na sahrani,
• obilne trpeze i alkohol, koje neretko pretvaraju sahranu u gozbu.

Crkva ističe da su takvi običaji nepotrebni i štetni, jer narušavaju smisao opela i pijeteta prema pokojniku.

„Mnogo bi korisnije bilo da se novac namenjen vencima ili darovima iskoristi za pomoć porodici pokojnika ili u dobrotvorne svrhe“, ističu sveštenici.

Parastos i pomen – pravi način sećanja na preminule

Četrdesetodnevni parastos ima posebno značenje u pravoslavlju. Tada se priprema žito, pale se sveće, i obavlja molitva za pokoj duše. Međutim, običaj klanja tzv. „dušnog brava“ ne potiče iz crkvene tradicije i ne preporučuje se.

Parastosi se mogu obavljati i nakon šest meseci ili jedne godine, a dozvoljeno je i češće održavanje molitvi. Gozbe i alkohol u tim prilikama nisu deo hrišćanskog običaja.

Pravoslavni pogrebni običaji u Srbiji pozivaju na skromnost, molitvu i duhovno sećanje, a ne na raskoš, takmičenje ili praznoverje. Crkva poručuje da su vera, ljubav i milosrđe najveći dar koji možemo pružiti svojim pokojnicima.

BONUS VIDEO