Mačke umeju da iznenade svojim ponašanjem, a jedno od zanimljivijih je kada počnu da grebu oko posude sa hranom ili da „premestaju” predmete u blizini, kao da pokušavaju da sakriju ostatke obroka. Iako u kućnim uslovima za tim nema realne potrebe, ovakvo ponašanje ima duboke korene u njihovoj evoluciji.

Instinkt koji potiče iz divljine

U prirodi, mačke nisu imale siguran i redovan izvor hrane. Ako bi ulov ostao nepojeden, postojala je opasnost da ga nanjuše drugi predatori ili konkurenti. Zato su divlje mačke često pokušavale da zakopaju ostatke plena kako bi prikrile miris i sačuvale ga za kasnije.

Ovaj instinkt poznat je kao „caching“ – skrivanje hrane radi zaštite resursa. Iako domaće mačke danas imaju punu činiju i nemaju prirodne neprijatelje u stanu, taj nagon je ostao. Kada grebu oko činije ili pokušavaju da prekriju hranu papirom, tkaninom ili čak zamišljenim „peskom“, one zapravo slede drevni obrazac ponašanja.

Osećaj sigurnosti i kontrole

Pokrivanje hrane može mački pružiti psihološki osećaj sigurnosti. Čak i ako realna opasnost ne postoji, instinktivna potreba da „zaštiti“ obrok daje joj osećaj kontrole nad okruženjem. To nije znak da joj se hrana ne dopada, već prirodan refleks.

Urednost kao prioritet

Mačke su poznate po svojoj čistoći. Baš kao što u posudi sa peskom zatrpavaju izmet, tako mogu pokušati da „počiste“ i prostor oko hrane. Ovim ponašanjem smanjuju intenzitet mirisa i održavaju svoj kutak urednim. Za njih je to deo rutine i brige o prostoru u kojem borave.

Teritorijalni signal

Grebanje oko posude može imati i teritorijalnu dimenziju. Mačke doživljavaju mesto gde jedu kao deo svoje sigurne zone. Simboličnim grebanjem ili pokrivanjem hrane, one mogu obeležavati taj prostor kao svoj, čak i ako u domaćinstvu nema drugih životinja.

U većini slučajeva, ovakvo ponašanje je potpuno normalno i ne zahteva brigu. Međutim, ako mačka uporno odbija hranu, deluje uznemireno ili naglo menja navike, tada je dobro obratiti pažnju i po potrebi se posavetovati sa veterinarom.