Kako bi se prevazišla ova razlika, razvijene su različite kartografske projekcije koje omogućavaju predstavljanje sveta na ravnoj površini.

Ipak, ni jedna projekcija ne može u potpunosti eliminisati distorzije, pa je svaki prikaz sveta rezultat određenih kompromisa.

Jedna od najpoznatijih i najčešće korišćenih projekcija je Merkatorova projekcija.

Ovu cilindričnu projekciju osmislio je 1569. godine flamanski geograf Gerhard Merkator.

Merkatorova projekcija je konformna, što znači da čuva uglove i oblik zemljovida, ali ne i površinske proporcije.

Zbog toga, kontinenti i države koje su bliže polovima deluju znatno veće nego što zaista jesu.

je na ovoj mapi prikazan gotovo iste veličine kao Afrika, iako je zapravo mnogo manji. Ova distorzija, iako korisna za navigaciju, često može da izazove pogrešnu predstavu o stvarnoj veličini zemalja i kontinenata.

Kako bi se rešila ova distorzija veličina, razvijena je Gall-Petersova projekcija.

Ova projekcija je takođe cilindrična, ali je jednakopovršinska, što znači da čuva stvarne veličine teritorija.

Međutim, kako bi se postigla tačnost u prikazu površina, Gall-Petersova projekcija iskrivljuje oblike, zbog čega kontinentima i ostrvima nedostaju prirodni proporcije.

u pogledu veličine, vizuelno deluje manje intuitivno zbog iskrivljenih oblika.

U stvarnosti, ni jedna kartografska projekcija ne može savršeno preneti 3D sfernu površinu na 2D ravnu mapu bez određenih distorzija.

Svaka projekcija nudi određene prednosti i mane, pa izbor zavisi od ciljeva koje želimo postići. Neke projekcije favorizuju tačnost u očuvanju uglova (kao Merkatorova), dok druge teže očuvanju tačnih površina (kao Gall-Petersova).

BONUS VIDEO: