Kreativci su klasičnog plišanog medu pretvorili u betonsku konstrukciju sa ložištem u stomaku, koja izgleda kao neobična skulptura, ali ima i praktičnu namenu.

Kako plišani meda postaje betonski roštilj?

Proces izrade počinje tako što se plišana igračka natapa betonskom smesom. Cilj je da materijal prodre u tkaninu i punjenje, nakon čega se figura postavlja na podlogu kako bi zadržala željeni oblik.

Tokom naredne faze potrebno je sačekati da se beton potpuno stvrdne. Kada konstrukcija postane dovoljno čvrsta, na stomaku figure obeležava se pravougaoni otvor koji će kasnije služiti kao ložište.

Otvor se zatim pažljivo izrezuje odgovarajućim alatom, čime se dobija prostor za vatru i žar. Unutrašnjost se dodatno oblikuje betonom, a posuda koja služi kao kalup pomaže da se formiraju pravilne ivice i odgovarajuća dubina.

Kada se materijal potpuno osuši i kalup ukloni, dobija se neobična konstrukcija u obliku medveda.

ddd

Roštilj koji izgleda kao skulptura

U završnoj fazi u otvor se stavlja ćumur, a preko njega postavlja metalna rešetka za pripremu hrane. Tako plišana igračka dobija potpuno novu namenu i postaje nesvakidašnji dodatak dvorištu.

Upravo kontrast između prepoznatljivog izgleda plišanog mede i grube betonske površine čini ovaj projekat neobičnim. Umesto klasičnog roštilja od metala ili cigle, rezultat je figura koja istovremeno podseća na baštensku skulpturu i funkcionalno ložište.

Ipak, ovakav projekat ne treba olako shvatiti kao bezbedan za upotrebu. Običan beton nije nužno otporan na visoke temperature i nagle promene temperature, pa može da puca ili da se ošteti. Za stvarni roštilj neophodni su odgovarajući vatrostalni materijali, stabilna konstrukcija i bezbedno postavljeno ložište.

Zbog toga je ovu ideju najbolje posmatrati kao neobičan kreativni projekat, a ne kao uputstvo za pravljenje roštilja bez stručnog znanja i odgovarajućih materijala.