Socijalna anksioznost je jedno od najčešćih, a često i najnevidljivijih stanja koje može značajno otežati svakodnevni život. Ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom često osećaju intenzivan strah u socijalnim situacijama – bilo da je reč o upoznavanju novih ljudi, javnom nastupu, telefonskim razgovorima ili čak jednostavnoj konverzaciji.

Taj strah se temelji na zabrinutosti da će biti ocenjeni ili ismejani, a posledica je da mnogi izbegavaju situacije koje izazivaju anksioznost, što dugoročno otežava socijalnu interakciju i smanjuje samopouzdanje. Iako osoba može racionalno shvatiti da su njeni strahovi preterani, osećaj anksioznosti često je toliko jak da ga je teško kontrolisati.

Disanje je mnogo bitnije nego što mislite

Jedan od prvih koraka u kontroli socijalne anksioznosti jeste upravljanje fizičkim reakcijama tela, poput ubrzanog disanja, ubrzanog rada srca, vrtoglavice i tenzije u mišićima. Ove reakcije su normalne, ali ih možete umanjiti vežbama disanja koje telo uče kako da reaguje relaksirajuće čak i u stresnim situacijama.

Jedna od najefikasnijih vežbi uključuje ritam udaha, zadržavanja daha i izdaha: udišite četiri sekunde kroz nos, zadržite dah dve sekunde, a zatim izdahnite šest sekundi kroz usta. Vežbu možete izvoditi kod kuće, zamislivši socijalnu situaciju koja vas inače plaši, čime telo postepeno uči da kontroliše anksioznost.

Ovakve vežbe ne samo da smiruju fizičke simptome, već i pomažu da izgradite osećaj kontrole nad sopstvenim reakcijama. Redovnim izvođenjem ove metode, anksioznost postaje manje intenzivna, što olakšava suočavanje sa stvarnim socijalnim situacijama.

Postepeno suočavanje vas vodi do pobede nad ovim problemom

Socijalna anksioznost često prati niz iracionalnih uverenja koja podstiču strah i samokritiku, poput: „Svi će misliti da sam glup“ ili „Upropastiću prezentaciju“. Prvi korak je identifikacija ovih automatskih misli. Sledeći je njihovo preispitivanje – postavljanjem pitanja: „Kako sigurno znam da će se ovo dogoditi?“ ili „Da li je istina da će ljudi stvarno misliti najgore o meni?“ Ovakvim pristupom možete zameniti iracionalna uverenja racionalnim i smanjiti osećaj preplavljenosti.

Drugi važan korak je postepeno suočavanje sa socijalnim situacijama koje izazivaju anksioznost. Počnite sa manje stresnim situacijama koje možete podneti, a zatim postepeno prelazite na zahtevnije izazove. Na primer, ako vas upoznavanje novih ljudi plaši, počnite sa kratkim razgovorom sa jednom osobom, pa postepeno povećavajte broj interakcija i nivo izazova. Upornost i ponavljanje ključni su za smanjenje straha i povećanje samopouzdanja, jer izbegavanje samo učvršćuje anksioznost.

(24 sedam)