Poslednjeg vikenda u martu, tačnije u noći između subote 28. i nedelje 29. marta, prelazimo na letnje računanje vremena. Tada kazaljke pomeramo jedan sat unapred. To znači da će taj dan trajati 23 sata, ali će se smrkavati kasnije i dani će postepeno postajati duži.

Sunce će od tada zalaziti posle 18 časova, a ove godine duži dani stižu dan ranije u odnosu na prošlu godinu. Iako ćemo „izgubiti“ jedan sat sna, dobićemo više svetla u večernjim satima.

Uvođenje letnjeg i zimskog računanja vremena prvobitno je imalo za cilj bolje iskorišćavanje dnevne svetlosti i smanjenje potrošnje električne energije. Međutim, poslednjih godina sve se češće postavlja pitanje da li ova praksa i dalje ima opravdanje. U mnogim evropskim zemljama vođene su rasprave i javna savetovanja o mogućem ukidanju pomeranja sata.

Ako pogledamo unazad, videćemo da se prelazak na letnje računanje vremena uvek dešava poslednje nedelje u martu. To pravilo važi širom Evrope, pa i u Srbiji, dok se povratak na zimsko vreme odvija poslednje nedelje u oktobru.

Zbog toga tačan datum svake godine varira. Kako dani u kalendaru „padaju“ drugačije iz godine u godinu, i poslednja nedelja u martu može biti ranije ili kasnije u mesecu. Zato ove 2026. godine deluje kao da sat pomeramo ranije – iako je pravilo ostalo isto: poslednji vikend u martu.