Stalno laganje je obrazac ponašanja, a ne bolest.

   - Iako na prvi pogled može delovati manipulativno, takvo ponašanje obično odražava dublji psihološki nemir i ranjivost - objašnjava psihijatar dr Kristina Ni.

Osoba koja stalno laže nije nužno osoba koja pokušava da vam zagorča život, već neko čije ponašanje pokreću unutrašnji razlozi.

Stručnjaci objašnjavaju kako da prepoznate ovakav tip osobe.

Laži su prisutne stalno i deo su svakodnevice
Svako povremeno slaže, bilo da je reč o bezazlenoj laži ili pokušaju izbegavanja odgovornosti. Međutim, stalno laganje je  navika, kaže dr sc. Dru Kertis, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Teksas u Tajleru.

 - Govorimo o proseku od devet do deset laži dnevno -  ističe dr Kertis, koji se bavi istraživanjima na ovu temu. U suštini, to je manje svestan izbor, a više automatska reakcija.

Lažu u svim situacijama i o svemu

Niko ne postaje patološki lažljivac zbog jedne svađe ili jednog izolovanog slučaja. Kako objašnjava dr Kertis, reč je o širem, hroničnom obrascu koji se proteže na gotovo sve odnose, situacije i teme. To znači da takva osoba ne iskrivljuje istinu samo kada je s nekim u sukobu ili ne ulepšava svoje kvalifikacije samo da bi impresionirala kolege, već kompulzivno laže porodicu, saradnike, na društvenim događajima i u usputnim razgovorima sa nepoznatim ljudima.

Ne lažu nužno iz očigledne koristi

Može se pretpostaviti da osoba laže zbog pažnje, moći ili lične koristi. Međutim, Ali, istraživanje pokazuje da patološki lažljivci često nisu ni svesni da lažu. Motivacija je  unutrašnja: želja da se osećaju vrednima, prihvaćenima ili da imaju kontrolu.

Mogli bi se, na primer, pretvarati da gledaju iste serije kao i prijatelji ili tvrditi da im je omiljena boja ona koja im se zapravo uopšte ne dopada. Reč je o relativno bezazlenim lažima koje se razlikuju od namerne manipulacije ili svakodnevnih laži, poput tvrdnje da vam se dopada prijateljeva loša frizura samo da ga ne biste povredili.

U nekim slučajevima lažovi možda iskreno veruju u delove sopstvenih lažnih priča ili su takvo ponašanje naučili još u detinjstvu od roditelja, iako stručnjaci napominju da je potrebno još istraživanja kako bi se razumeli osnovni uzroci.

Često ih je lako razotkriti

Budući da je laganje tako česta navika, lažljivci obično nisu naročito vešti u tome. Oni neprestano lažu, zbog čega je njihove tvrdnje komično lako proveriti“. Mogu se, na primer, hvaliti da su istrčali maraton, što se lako može proveriti na internetu, ili različitim prijateljima ispričati različite verzije iste priče, piše self.