Mnogi ljudi gotovo svake večeri sebi obećaju da će ranije otići na spavanje, ali se plan često završi višesatnim gledanjem sadržaja na telefonu ili računaru.

Nekoliko minuta skrolovanja lako preraste u sate budnosti, pa jutro dočekuju iscrpljeni, bez koncentracije i sa osećajem umora koji ih prati tokom čitavog dana.

Stručnjaci već godinama upozoravaju da kvalitet sna ne zavisi samo od broja sati provedenih u krevetu, već i od načina na koji organizam prolazi kroz faze odmora tokom noći.

Nije važna samo dužina sna

Mnogi se pitaju kako pojedini ljudi uspevaju da funkcionišu sa manje sna, a ipak deluju odmorno i produktivno.

Prema mišljenju stručnjaka, ključ je u kvalitetu sna i pravilnom prolasku kroz njegove faze.

Tokom noći mozak prolazi kroz više ciklusa koji u proseku traju oko 90 minuta. U tom periodu smenjuju se lagane i duboke faze sna, kao i REM faza, koja ima važnu ulogu u oporavku mozga, pamćenju i koncentraciji.

Kada su ti ciklusi stabilni i neprekidni, telo se mnogo efikasnije regeneriše.

Sa druge strane, kasno korišćenje telefona, stres, kafa u večernjim satima i neredovan odlazak na spavanje mogu ozbiljno poremetiti prirodan ritam organizma.

Fiksno vreme odlaska na spavanje pravi veliku razliku

spavanje

Stručnjaci savetuju da se organizam navikne na približno isto vreme odlaska na spavanje i buđenja.

Mozak funkcioniše prema unutrašnjem biološkom satu, poznatom kao cirkadijalni ritam, koji reguliše san, energiju i budnost tokom dana.

Kada se raspored spavanja stalno menja, organizam teže ulazi u duboke faze odmora, zbog čega ni duži san često ne daje osećaj svežine.

Zbog toga se preporučuje doslednost čak i vikendom.

Pravilo od 90 minuta

Jedan od popularnih saveta jeste planiranje sna prema ciklusima od približno sat i po vremena.

Buđenje usred ciklusa često izaziva osećaj jutarnje tromosti i mentalne „magle“, dok buđenje nakon završetka ciklusa može doprineti boljoj koncentraciji i većoj energiji.

Zato neki stručnjaci preporučuju spavanje u blokovima od četiri i po, šest ili sedam i po sati.

Telefoni su jedan od najvećih problema

Korišćenje telefona i računara neposredno pre spavanja smatra se jednim od glavnih razloga lošeg sna.

Jaka svetlost ekrana utiče na lučenje melatonina – hormona koji organizmu signalizira da je vreme za odmor.

Pored toga, društvene mreže, poruke i sadržaji koje gledamo dodatno stimulišu mozak i otežavaju opuštanje pred san.

Jutarnje navike utiču na energiju tokom celog dana

Na kvalitet sna ne utiče samo ono što radimo uveče, već i način na koji započinjemo jutro.

Stručnjaci preporučuju da se odmah nakon buđenja izbegava telefon i da se makar nekoliko minuta provede na dnevnom svetlu.

Sunčeva svetlost pomaže organizmu da reguliše hormone važne za energiju, raspoloženje i koncentraciju.

Čak i kratka šetnja ili nekoliko minuta istezanja mogu pomoći da telo mnogo brže izađe iz stanja pospanosti.

Najveća zabluda o spavanju

Iako mnogi i dalje smatraju da je san „gubljenje vremena“, stručnjaci upozoravaju da upravo nedostatak kvalitetnog odmora ozbiljno utiče na zdravlje i produktivnost.

Organizam koji nije odmoran sporije reaguje, teže obrađuje informacije i mnogo se brže iscrpljuje.

Zbog toga se kvalitetan san danas sve češće smatra jednim od ključnih faktora za očuvanje energije, mentalne stabilnosti i dobrog zdravlja.