Rođena u bernskom selu Valtersvil u jeku Prvog svetskog rata, danas boravi u domu za stare u Hutvilu, gde ponosno nosi titulu najstarije osobe u zemlji. Uprkos dubokoj starosti, o svom veku i dalje priča sa osmehom — a povremeno i zapeva.

Rođendansko slavlje u rezidenciji Soneg privuklo je veliku pažnju, a raskošna cvetna dekoracija postavljena je u čast ove nesvakidašnje slavljenice. Hedvig goste dočekuje sa izuzetnom ljubaznošću, a u rukama i dalje drži iglu i konac, pokušavajući da se bavi heklanjem — svojom velikom ljubavlju, iako joj se niti više ne spajaju kao nekada.

Teško detinjstvo i rano usađena ljubav prema muzici

Za Hedvig je porodica oduvek bila stub svega. Odrasla je na maloj farmi kao najmlađe od četvoro dece, ali sudbina ju je rano iskušala — majku je izgubila od španske groznice kada je imala samo tri godine. Odgajali su je otac i bake i deke. Oca pamti kao brižnog, ali strogog čoveka i veštog majstora koji je gotovo sve u domaćinstvu stvarao sam.

Posebno mesto u njenom srcu zauzima deda — čovek velikog srca i vedrog duha koji je neprestano pevao i time joj usadio doživotnu ljubav prema muzici.

Pesma kao lek i najlepša životna sećanja

Koliko muzika ispunjava njenu svakodnevicu pokazala je i tokom razgovora, kada je iznenada zapevala "Brienzer Buurli", popularnu pesmu iz 1880-ih, prisećajući se gotovo svih stihova. Kroz osmeh priznaje da joj je i najlepši trenutak u životu vezan za melodiju — bio je to trenutak kada je prolazeći pored komšijske kuće čula nemački hit iz 1930-ih koji ju je toliko ganuo da je zaplakala.

Sa dubokim emocijama seća se i svog preminulog supruga Resa, kojeg opisuje kao velikog šaljivdžiju. Iz tog braka Hedvig je izgradila bogato porodično stablo — danas je majka dve ćerke, baka četvoro unučadi i prabaka šestoro praunučadi.

d

Joga do duboke starosti i tri oraha za mozak

Sve do pre desetak godina Hedvig je živela potpuno samostalno. Nakon nesreće u kojoj je doživela prelom karlice, morala je da pređe u dom za stare. Priznaje da joj nedostaju kuvanje, poslastičarstvo i heklanje, ali stoički poručuje:

"Ponekad nije lako, ali to je život kroz koji sam prošla."

Hedvig ističe da nema čarobni recept za dugovečnost. Njena tajna leži u jednostavnosti — skromnom životu, prihvatanju života onakvim kakav jeste, štedljivosti, napornom radu i zdravoj ishrani. Dugovečnost je verovatno i stvar genetike, jer je i njen otac zamalo doživeo stotu godinu.

Pored genetike, fizička aktivnost odigrala je presudnu ulogu u njenom zdravlju. Do duboke starosti redovno je praktikovala jogu, a osoblje doma je i danas fascinirano njenom kondicijom i pokretljivošću.

Na kraju, najstarija Švajcarkinja deli jednostavan, ali zlata vredan savet:

"Jedite tri oraha dnevno. To je izuzetno dobro za mozak."