„Još samo pet minuta, pa ustajem!“ Ako vam ova rečenica svakog jutra prolazi kroz glavu dok pritiskate dugme za odlaganje alarma, niste jedini. Ipak, iako deluje kao da sebi poklanjate malo dodatnog odmora, ponovljena buđenja ne moraju da vam pomognu da se osećate odmornije.

Problem je u tome što nekoliko minuta sna između dva zvona ne garantuje kvalitetan odmor. Umesto neprekinutog sna, možete više puta da prekidate odmor upravo u trenutku kada bi organizam trebalo da se postepeno pripremi za početak dana.

Zašto odlaganje alarma ne donosi odmor koji očekujete?

Kada se alarm oglasi, organizam počinje da prelazi iz sna u budno stanje. Taj proces ne završava se istog trenutka, pa čak i nakon otvaranja očiju možete osećati pospanost, sporije razmišljati i teže se koncentrisati.

Ova pojava poznata je kao inercija sna i može potrajati neko vreme nakon buđenja.

Ako alarm odlažete na svakih pet ili deset minuta, pa ponovo zaspite i probudite se, san se više puta prekida. Istraživanje objavljeno 2022. godine u časopisu Journal of Physiological Anthropology ukazalo je na povezanost između korišćenja funkcije za odlaganje alarma i dužeg trajanja inercije sna u malom laboratorijskom uzorku.

Ipak, to ne znači da će svako ko koristi ovu funkciju biti umorniji. Uticaj može zavisiti od navika spavanja, ukupnog trajanja sna i načina na koji se osoba prirodno razbuđuje.

Šta su naučnici otkrili o dugmetu „snooze“?

Studija objavljena 2024. godine u časopisu Journal of Sleep Research ispitivala je kako odlaganje alarma utiče na koncentraciju, raspoloženje i jutarnju pospanost.

U prvom delu istraživanja učestvovalo je 1.732 ispitanika, dok je laboratorijski deo obuhvatio 31 osobu koja je inače često odlagala alarm.

Rezultati su pokazali da kratko odlaganje alarma nije nužno pogoršalo rezultate na kognitivnim testovima neposredno nakon buđenja. Kod nekih učesnika ova navika čak je mogla da olakša prelazak iz sna u budno stanje.

Međutim, učesnici su u proseku izgubili oko šest minuta sna, a istraživači nisu pronašli jasne dokaze da odlaganje alarma poboljšava raspoloženje ili smanjuje jutarnju pospanost.

Drugim rečima, nije svako odlaganje alarma štetno, ali dodatnih desetak minuta u krevetu ne garantuje da ćete se probuditi odmorniji. Važno je i koliko ste spavali tokom noći i da li već imate manjak sna.

Ako svakog jutra jedva ustajete, možda vam nedostaje sna

Ako redovno pomerate alarm nekoliko puta, vredi da obratite pažnju na to kada odlazite u krevet i koliko vremena provodite spavajući.

Odraslim osobama uglavnom se preporučuje najmanje sedam sati sna tokom noći, dok je nekima potrebno i više. Ako vam treba nekoliko alarma da biste ustali, a tokom dana se stalno osećate iscrpljeno, uzrok možda nije samo navika odlaganja alarma, već nedovoljna količina ili loš kvalitet sna.

Na razbuđivanje utiču i redovnost rasporeda spavanja, stres i prirodni ritam organizma. Zato je korisnije da sebi obezbedite dovoljno vremena za noćni odmor nego da se oslanjate na niz kratkih jutarnjih dremki.

Kako da se lakše razbudite ujutru?

Ako želite da prestanete da odlažete alarm, ne morate odmah da menjate sve navike. Pokušajte da uvedete nekoliko jednostavnih promena:

  • Podesite alarm za vreme kada zaista treba da ustanete, umesto da unapred računate na nekoliko odlaganja.

  • Pokušajte da odlazite u krevet ranije ako ujutru morate rano da ustanete.

  • Ostavite telefon ili budilnik dalje od kreveta, kako biste morali da ustanete da biste ga isključili.

  • Izložite se dnevnoj svetlosti nakon buđenja tako što ćete otvoriti zavese ili izaći napolje.

  • Održavajte približno isti raspored spavanja i radnim danima i vikendom.

Ako se i pored dovoljno vremena za spavanje često budite iscrpljeni ili imate izraženu dnevnu pospanost, razgovor sa lekarom može pomoći da se utvrdi da li postoji neki drugi razlog.

Zaključak je da dugme za odlaganje alarma nije nužno vaš neprijatelj, ali nije ni zamena za kvalitetan san. Ako vam je svako jutro potrebno još pet minuta, možda je korisnije da preispitate večernje navike nego da iznova pomerate vreme ustajanja.