Ako se ujutru budite umorni, to ne mora nužno da znači da niste dovoljno spavali. Važno je i kako spavate, odnosno da li tokom noći zaista prolazite kroz sve faze sna koje su organizmu potrebne.

Osam sati sna često se navodi kao idealna količina za odrasle, ali broj sati provedenih u krevetu nije jedini pokazatelj kvalitetnog odmora. Možete spavati dovoljno dugo, a da se ipak probudite iscrpljeni.

Kvalitet sna važan je koliko i njegovo trajanje

Tokom noći prolazimo kroz više ciklusa sna koji uključuju različite faze – od lakog sna do dubokog i REM sna. Svaka od njih ima svoju ulogu u odmoru i oporavku organizma.

Ako se tokom noći često budite, čak i kada toga ujutru niste svesni, san može biti isprekidan i manje kvalitetan. Na to mogu uticati buka, svetlost, previsoka temperatura u sobi, stres, alkohol, kasni obroci ili korišćenje telefona pred spavanje.

Zbog toga nije neobično da se probudite umorni iako ste u krevetu proveli osam sati.

Važno je i kada odlazite na spavanje

Nije važno samo koliko spavate već i kada spavate. Organizam funkcioniše prema cirkadijalnom ritmu, odnosno unutrašnjem biološkom satu koji utiče na san i budnost.

Ako jedne večeri legnete u 22 časa, a naredne tek u dva ujutru, organizmu može biti teže da održi stabilan ritam. Slično se može dogoditi ako tokom radne nedelje ustajete rano, a vikendom spavate do podneva.

Zato je korisno da vreme odlaska na spavanje i buđenja bude što ujednačenije, uključujući i dane kada ne radite.

Telefon pred spavanje može da vam pokvari odmor

Još jedan čest razlog zbog kog se ujutru ne osećate odmorno jeste navika da poslednje minute dana provodite uz telefon.

Svetlost ekrana može uticati na lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u regulisanju ciklusa spavanja i budnosti. Međutim, nije problem samo u svetlosti.

Društvene mreže, poruke, video-sadržaji i neprekidno skrolovanje mogu dodatno da stimulišu mozak upravo onda kada pokušavate da se opustite.

Zbog toga može biti korisno da telefon ostavite sa strane neko vreme pre odlaska u krevet i napravite mirniju večernju rutinu.

Stres može da „ukrade“ deo odmora

Možda ste fizički spavali osam sati, ali ako ste legli sa glavom punom obaveza, problema i briga, kvalitet sna može biti lošiji.

Stres može otežati uspavljivanje i doprineti češćim buđenjima tokom noći. Zbog toga pred spavanje može pomoći mirnija rutina, manje stimulacije i aktivnosti koje vas opuštaju.

Nekima prija čitanje, lagano istezanje, vežbe disanja ili šolja toplog čaja bez kofeina.

Šta ako se stalno budite iscrpljeni?

Ako se umor javlja povremeno, najčešće nema razloga za zabrinutost. Međutim, ako se redovno budite iscrpljeni uprkos tome što dovoljno spavate, obratite pažnju i na druge simptome.

Hrkanje, gušenje ili prekidi disanja tokom spavanja, jutarnje glavobolje, izražena pospanost tokom dana i problemi sa koncentracijom mogu ukazivati na to da san nije dovoljno kvalitetan.

Ukoliko se takvi problemi ponavljaju, razgovor sa lekarom može pomoći da se utvrdi zbog čega se ne osećate odmorno nakon spavanja.

Na kraju, dobar san nije samo pitanje broja sati. Važni su i kontinuitet sna, redovan ritam, uslovi u kojima spavate i navike koje imate pre odlaska u krevet.