Ako vam se ikada dogodilo da tonete u san, a zatim odjednom postanete potpuno svesni, ali ne možete da se pomerite niti da izgovorite reč, dok vas obuzima strah i imate neprijatan osećaj da se neko – ili nešto – nalazi u prostoriji sa vama, verovatno ste iskusili - paralizu sna.
Paraliza sna
Za razliku od običnog sna, tokom paralize sna obično imate osećaj da ste budni i svesni svega oko sebe. Može vam se činiti da je neko u sobi sa vama ili da vam nešto pritiska telo.
A ako sve to nije dovoljno zastrašujuće, nećete moći ni da se pomerite ni da pozovete pomoć.
Iako epizode obično traju svega nekoliko minuta, osobama koje ih doživljavaju može se činiti da traju mnogo duže.
Mnogi ljudi tokom paralize sna prijavljuju veoma slična iskustva. Prema rečima dr Balanda Jalala, neuronaučnika sa Univerziteta Harvard, čak jedna od pet osoba barem jednom je doživela ovakve noćne more, što znači da bi broj ljudi koji su iskusili paralizu sna širom sveta mogao da premaši milijardu.
Zanimljivo je da mnogi ljudi opisuju i gotovo identične prizore tokom ovih epizoda. Često pominju senovite figure, poput takozvanog „Čoveka u šeširu“ (Hat Man), kao i preteće prisustvo koje osećaju ili vide u svojoj blizini.
Neki čak tvrde da vide sami sebe, ponekad iz perspektive kao da posmatraju sopstveno telo odozgo.
Godinama istražuje fenomen
Doktor Jalal objašnjava da, kada zaspimo, najpre ulazimo u lagane faze sna – poznate kao prva i druga faza – tokom kojih se usporava rad srca i snižava telesna temperatura. Nakon toga prelazimo u treću fazu, odnosno dubok san, a zatim u REM fazu (fazu brzih pokreta očiju), tokom koje nastaje većina naših snova.
Tokom REM faze organizam oslobađa supstance koje privremeno blokiraju pokrete mišića. Na taj način sprečava se da tokom sanjanja fizički izvodimo pokrete koje zamišljamo u snu i tako se povredimo.
Prema objašnjenju dr Jalala, paraliza sna nastaje prilikom prelaska u REM fazu, kada se ponekad probudimo dok je telo i dalje pod dejstvom REM paralize. Rezultat je stanje u kojem smo zaglavljeni između sna i budnosti, poput prekidača koji je ostao između položaja uključeno i isključeno.
Doktor ističe da godinama istražuje ovaj fenomen, koji je i sam doživeo još kao dete.Objašnjavajući zašto ove epizode mogu biti toliko zastrašujuće, navodi da u svakodnevnom životu naše telo i mozak funkcionišu usklađeno kako bi omogućili pokrete. Kada poželimo da podignemo ruku, mozak šalje signal, a telo reaguje pokretom.
Međutim, tokom paralize sna telo ne reaguje onako kako očekujemo. Želimo da se pomerimo, ali ono ostaje potpuno nepomično.
„Kada izostanu povratne informacije iz tela, mozak pokušava da popuni praznine, ponekad stvarajući neobične senzacije poput lebdenja, okretanja ili propadanja“, objašnjava dr Jalal.
„Mozak je sklon traženju obrazaca i stvaranju priča. Kada se istovremeno pojave paraliza, pritisak u grudima i osećaj gušenja – koji su zaostale posledice REM faze – on pokušava da pronađe objašnjenje.
Razmišlja: ‘Ovo ne može biti slučajno, nešto mora da izaziva ove osećaje.’ Zato praznine popunjava poznatim slikama iz našeg pamćenja: ‘Duh mi sedi na grudima i pokušava da me uguši.’“
Uzrok još nije razjašnjen
Tačan uzrok paralize sna još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
Ipak, prema podacima britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), ovaj fenomen povezuje se sa nesanicom, poremećenim ritmom spavanja usled promene vremenskih zona ili smenskog rada, posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP), narkolepsijom, anksioznošću, kao i porodičnom istorijom paralize sna.
Osobama koje imaju problema sa paralizom sna preporučuje se da spavaju između sedam i devet sati dnevno, održavaju redovan raspored odlaska na spavanje i budu fizički aktivne.
Takođe, savetuje se izbegavanje obilnih obroka, alkohola i pušenja neposredno pre odlaska u krevet. Spavanje na leđima takođe može povećati verovatnoću pojave paralize sna, pa je preporučljivo izbegavati ovaj položaj, piše Lad Bible.
Komentari (0)