Dugotrajna izloženost neprijateljskom ponašanju, ponižavanju i pritiscima na radnom mestu može ostaviti ozbiljne posledice po mentalno zdravlje zaposlenih. Stručnjaci upozoravaju da takvo okruženje često dovodi do anksioznosti, nesanice, gubitka samopouzdanja i problema u svakodnevnom funkcionisanju, a u težim slučajevima i do razvoja ozbiljnih psihijatrijskih poremećaja.

Upravo takvim pitanjem bavio se Vrhovni kasacioni sud Italije, koji je u presudi broj 5436 iz 2026. godine potvrdio pravo zaposlenog na značajnu novčanu odštetu nakon što je dokazano da je zbog mobinga razvio težak anksiozno-depresivni poremećaj.

Godine maltretiranja ostavile ozbiljne posledice

U centru sudskog spora našao se radnik kompanije Nexans Italia S.p.A, koji je tvrdio da je duži vremenski period bio izložen neprijateljskom ponašanju na radnom mestu.

Prema navodima iz postupka, posledice po njegovo psihofizičko zdravlje bile su ozbiljne. Prvobitno dijagnostikovan anksiozno-depresivni poremećaj vremenom je napredovao i prerastao u teži oblik psihičkog oboljenja.

Sud je u prvostepenom postupku dosudio zaposlenom odštetu od 80.000 evra na ime nematerijalne štete, a istovremeno je ocenio da je otkaz koji je dobio zbog prekoračenja dozvoljenog perioda bolovanja bio nezakonit.

Prema stavu suda, veliki deo odsustava sa posla bio je direktna posledica bolesti izazvane ponašanjem poslodavca, zbog čega je zaposleni imao pravo na povratak na posao i odgovarajuću naknadu.

Odšteta naknadno preinačena

Nakon žalbenog postupka, Apelacioni sud u Rimu naložio je novo medicinsko veštačenje i preispitivanje visine odštete.

Tom prilikom konačan iznos smanjen je na 71.165,45 evra, ali je sud detaljnije razgraničio različite vrste štete koje je radnik pretrpeo.

Prilikom obračuna korišćene su takozvane Milanske tabele, koje predstavljaju jedan od najčešće primenjivanih modela za procenu nematerijalne štete u italijanskoj sudskoj praksi.

Zašto je ova presuda značajna?

Ključni deo odluke Vrhovnog kasacionog suda odnosi se na razlikovanje biološke i moralne štete.

Sud je naglasio da psihička patnja koju osoba trpi ne može uvek biti u potpunosti obuhvaćena medicinskim nalazima i procenom narušenog zdravstvenog stanja.

Prema obrazloženju presude, moralna šteta predstavlja zaseban oblik povrede koji se odnosi na unutrašnju patnju, emocionalni bol i narušeni kvalitet života žrtve.

Zbog toga, smatra sud, ona mora biti posebno procenjena i ne može se automatski poistovećivati sa biološkom štetom koja se utvrđuje medicinskim veštačenjem.

Sud podržao dodatno povećanje naknade

Vrhovni kasacioni sud odbacio je i primedbe koje su se odnosile na način obračuna odštete.

Sudije su ocenile da je apelacioni sud imao pravo da primeni takozvanu personalizaciju naknade, odnosno dodatno povećanje osnovnog iznosa zbog specifičnih okolnosti slučaja.

U ovom predmetu osnovna naknada povećana je za 44 odsto, jer je utvrđeno da su posledice po profesionalni i privatni život zaposlenog bile naročito teške i dugotrajne.

Vrhovni sud zaključio je da je takva odluka pravilno obrazložena i u skladu sa važećim pravnim standardima, zbog čega je presuda u celosti potvrđena.

Važna poruka za radnike i poslodavce

Ova odluka dodatno potvrđuje stav sudske prakse da mobing i drugi oblici psihološkog zlostavljanja na radnom mestu mogu predstavljati osnov za značajnu odštetu kada izazovu ozbiljne posledice po zdravlje zaposlenog.

Istovremeno, presuda naglašava da sudovi prilikom odlučivanja ne uzimaju u obzir samo medicinski utvrđene posledice, već i emocionalnu patnju i narušavanje kvaliteta života koje žrtva trpi usled dugotrajnog zlostavljanja.