Kortizol često ima lošu reputaciju, ali je zapravo hormon ključan za normalno funkcionisanje organizma.

Problem nastaje kada svakodnevne navike, poput hroničnog stresa i lošeg sna, poremete njegov prirodni ritam.

Kortizol  se krivi za naduveno lice, bubuljice, umor i višak kilograma. Ipak, lekari upozoravaju da je kortizol važan za svakodnevno funkcionisanje. Bez njega ne bismo mogli normalno da se probudimo ujutru, reagujemo na stres, regulišemo šećer u krvi niti držimo upale pod kontrolom.

Alarmni sistem tela

Treba znati da je kortizol je ugrađeni alarmni sistem našeg tela. Njegov nivo prirodno dostiže vrhunac ujutru, kako bismo se razbudili, a uveče pada na najniže vrednosti kako bismo mogli da zaspimo.

Kod većine zdravih ljudi reč je o hormonu koji tokom dana prirodno oscilira, ali postoje navike koje mogu da ga povise, a da toga nismo ni svesni. Kao dve najvažnije navike koje negativno utiču na nivo kortizola lekari izdvajaju hronični stres i loš san.

Zdravlje srca

Problem je hronični stres

Pretrpan raspored, stalno proveravanje mejlova, finansijske brige i napeti odnosi lako postaju nova normalnost. Kratkotrajni stres nije problem – on privremeno podiže kortizol. Međutim, hronični stres deluje drugačije.

„Kratkoročno stres podiže kortizol na koristan način, ali kada postane stalno prisutan, telo ga održava povišenim duže nego što je normalno i remeti prirodni dnevni ritam, posebno tako što večernje vrednosti ostaju visoke onda kada bi trebalo da budu niske“, objašnjava dr Maram Khalifa.

U takvim uslovima simpatički nervni sistem, zadužen za reakciju „bori se ili beži“, stalno je aktiviran, dok parasimpatički, koji omogućava odmor, varenje i oporavak, ne dolazi do izražaja.

Posledice se ne odražavaju samo na raspoloženje. Dugotrajna napetost povezuje se sa većim rizikom od insulinske rezistencije, srčanih bolesti, anksioznosti i depresije. Stres koji se često doživljava kao „samo psihički“ tako ostavlja vrlo konkretne posledice i na fizičko zdravlje.

Kvalitetan i redovan san je neophodan

Druga navika koja može da povisi kortizol jeste san, odnosno njegov hronični nedostatak. Ako redovno odlažete odlazak na spavanje zbog telefona, televizije ili kasnog ležanja, nesvesno narušavate hormonski ritam.

U zdravom ritmu kortizol je najniži u večernjim satima, a zatim se postepeno povećava do jutarnjeg vrhunca. Kada se spava premalo, razlika između najviše i najniže vrednosti se smanjuje i kriva se „izravnava“. Rezultat nisu samo umor i osećaj magle u glavi tokom dana, već i tihe promene u organizmu.

„Relativno visoki večernji nivoi kortizola podstiču insulinsku rezistenciju, narušavaju toleranciju glukoze i pojačavaju hormonske nepravilnosti koje dovode do većeg unosa kalorija, nakupljanja visceralne masti i razvoja metaboličkog sindroma“, upozorava dr Khalifa.

Upravo zato stručnjaci sve više ističu važnost kvalitetnog i redovnog sna kao jednog od najjednostavnijih načina za vraćanje hormonske ravnoteže. Cilj je sedam do devet sati sna, uz što doslednije vreme odlaska na spavanje i buđenja, piše Eating Well.