Dok se neki ljudi svakog jutra prisećaju najsitnijih detalja iz svojih snova, drugi se bude bez ikakvog sećanja na ono što su sanjali. Bez obzira na to da li je reč o prijatnim snovima ili uznemirujućim noćnim morama, sposobnost njihovog pamćenja nije slučajna.

Istraživanja pokazuju da razlika nije samo u navikama spavanja, već i u načinu na koji funkcioniše mozak.

Koliko ljudi zapravo pamti svoje snove?

Prema istraživanju koje je 2021. godine preneo CBS, oko 11 odsto ljudi uvek pamti svoje snove, dok 10 odsto nikada ne uspe da ih se seti. Većina, čak 79 odsto ispitanika, povremeno zapamti ono što je sanjala.

Ovi podaci pokazuju da je zaboravljanje snova sasvim uobičajena pojava, ali i da postoje ljudi kod kojih je pamćenje snova znatno izraženije.

Šta se dešava u mozgu?

Naučnici su otkrili da osobe koje se često sećaju snova imaju pojačanu aktivnost u delu mozga poznatom kao temporoparijetalni spoj.

Ova regija učestvuje u razumevanju tuđih emocija i misli, promeni perspektive i usmeravanju pažnje.

spavanje

Stručnjakinja za spavanje Džuli Lambert objasnila je za Healthline da upravo povećana aktivnost ovog dela mozga može izazvati kratka buđenja tokom noći. Ta kratka razbuđivanja omogućavaju mozgu da lakše sačuva sadržaj sna, pa ga osoba može prizvati u sećanje nakon buđenja.

Tri osobine koje često imaju ljudi koji pamte snove

Istraživanja pokazuju da osobe koje se redovno sećaju svojih snova često dele nekoliko zajedničkih osobina.

1. Izražena kreativnost

Ljudi koji pamte snove obično imaju bogatu maštu i lakše pronalaze originalna rešenja problema. Njihov mozak prirodno povezuje različite ideje i sagledava situacije iz više uglova.

2. Sklonost introspekciji

Kod ovih osoba češće je izražena potreba da analiziraju sopstvene misli, osećanja i postupke.

Zbog toga bolje razumeju svoje emocije, ali i sadržaj snova koji na njih ostavlja snažan utisak.

3. Razvijena mašta i sanjarenje

Ljudi koji često pamte snove skloniji su maštanju i razmišljanju o različitim mogućim scenarijima tokom dana.

Ova osobina povezuje se i sa većom empatijom, odnosno sposobnošću da svet sagledaju iz perspektive drugih ljudi.

Pamćenje snova ima i svoju lošu stranu

Iako mnogima zvuči zanimljivo da svakog jutra mogu da prepričaju svoje snove, stručnjaci upozoravaju da to može imati i određene nedostatke.

Pojačana aktivnost temporoparijetalnog spoja čini mozak osetljivijim na spoljašnje nadražaje tokom noći. Zbog toga se ove osobe lakše bude i teže ostaju u dubokim fazama sna.

Posledica može biti osećaj umora nakon buđenja, čak i kada su spavale preporučen broj sati.

Kreativniji, empatičniji, ali često i manje odmorni

Stručnjaci smatraju da ljudi koji redovno pamte svoje snove često imaju izraženiju kreativnost, razvijeniju empatiju i bogat unutrašnji svet.

Ipak, ista moždana aktivnost koja im omogućava da se prisećaju snova može doprineti i češćim noćnim buđenjima, zbog čega kvalitet sna kod nekih od njih može biti nešto lošiji.