Letenje nije opasno za većinu ljudi, ali zbog nižeg pritiska, suvog vazduha i promenljivih vremenskih zona, često izaziva umor, nadimanje i nelagodnost.
Nivo stresa se povećava
Pre poletanja, nivo stresa kod mnogih putnika se povećava. Gužve, redovi i osećaj gubitka kontrole nad vremenom i okolinom mogu povećati anksioznost čak i pre ulaska u avion.
Nakon poletanja, kabina je pod pritiskom koji odgovara nadmorskoj visini od oko 1.800 do 2.400 metara. Zbog toga, zasićenost krvi kiseonikom može pasti sa približno 97 na 90 procenata. Kod zdravih ljudi ovo nije opasno, ali može dovesti do umora, usporenog razmišljanja i osećaja mentalne magle.
Menjaju se miris i ukus
Vazduh u kabini je veoma suv, sa vlažnošću od oko 10 do 20 procenata, što je znatno manje nego kod kuće ili u kancelariji. Najviše utiče na oči, nos, grlo i kožu. Farmaceut Torun Govind navodi da se nelagodnost često prvo oseća kod ljudi koji nose kontaktna sočiva, dok je uverenje da smo odmah dehidrirani preuveličano.
Promena pritiska utiče i na ukus hrane i pića.
Suv vazduh i slabiji čulo mirisa smanjuju percepciju slatkog i slanog, dok se intenzivniji slani i začinjeni ukusi lakše osećaju u avionu. Isti uslovi izazivaju i širenje gasova u telu, pa se putnici često osećaju naduto nakon sletanja, dok se pritisak u srednjem uhu i sinusima izjednačava kroz poznato zujanje u ušima.
Važni saveti
Da bi se ublažila nelagodnost, stručnjaci savetuju redovno ustajanje i kretanje tokom leta, konzumiranje dovoljno vode i konzumiranje manje alkohola i kofeina.
Kompresione čarape, dnevna svetlost i lagana fizička aktivnost nakon sletanja takođe mogu pomoći telu da se brže prilagodi.
Stručnjak za velnes Džon La Puma kaže da je ono što radite kada stignete na odredište podjednako važno.
„Pretpostavite vremensku zonu u kojoj sletate. Sledećeg dana prvo izađite napolje na dnevnu svetlost, pre kafe ili telefona... Kratko namerno vreme provedeno napolju resetuje vaš telesni sat više nego bilo šta u zatvorenom prostoru“, objašnjava on, prenosi Metro.
Komentari (0)