Mnogi zbog nedostatka vremena preskaču doručak, verujući da će tako uneti manje kalorija i lakše smršati. Međutim, stručnjaci upozoravaju da izostavljanje prvog obroka može uticati na apetit, regulaciju šećera u krvi i izbor hrane tokom ostatka dana.

Ipak, važno je naglasiti da tvrdnja da preskakanje doručka direktno povećava insulin i uzrokuje taloženje sala na stomaku nije univerzalno potvrđena naučnim istraživanjima. Efekti zavise od zdravstvenog stanja, ukupne ishrane i životnih navika.

Kako preskakanje doručka utiče na organizam?

Kod pojedinih osoba preskakanje doručka može dovesti do:

  • pojačanog osećaja gladi kasnije tokom dana,
  • većeg unosa kalorija u narednim obrocima,
  • težeg održavanja stabilnog nivoa šećera u krvi,
  • manjka energije i slabije koncentracije u jutarnjim satima.

Kod zdravih osoba ove reakcije nisu iste kod svih, dok osobe sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom mogu biti osetljivije na duže periode bez hrane.

Šta pokazuju istraživanja?

Studija objavljena u časopisu Diabetes Care pokazala je da kod osoba sa dijabetesom tipa 2 izostavljanje doručka može dovesti do većih skokova glukoze nakon ručka i večere.

Istraživači navode da preskakanje prvog obroka može uticati na način na koji organizam reguliše šećer u krvi tokom ostatka dana, posebno kod ljudi koji već imaju poremećaj metabolizma glukoze.

Međutim, ovi rezultati ne znače da će svaka osoba koja preskoči doručak dobiti višak kilograma ili razviti zdravstvene probleme.

Da li preskakanje doručka otežava mršavljenje?

Ne postoji jedinstven odgovor.

Neka istraživanja pokazuju da pojedinim ljudima redovan doručak pomaže da lakše kontrolišu apetit i ukupni unos kalorija, dok drugi uspešno mršave i uz drugačiji raspored obroka, poput povremenog posta (intermittent fasting).

Najvažniji faktori za telesnu težinu ostaju:

  • ukupan dnevni unos kalorija,
  • kvalitet ishrane,
  • fizička aktivnost,
  • kvalitet sna,
  • individualno zdravstveno stanje.

Šta je dobar izbor za doručak?

Ako doručkujete, stručnjaci preporučuju obrok koji sadrži proteine i vlakna, jer može doprineti dužem osećaju sitosti.

Dobar izbor mogu biti:

  • jaja,
  • kiselo mleko ili grčki jogurt,
  • integralni hleb sa sirom,
  • ovsene pahuljice sa orasima i semenkama,
  • sveže voće u umerenim količinama.

S druge strane, doručak koji se sastoji isključivo od slatkih peciva ili zaslađenih napitaka može izazvati brži porast, a zatim i pad nivoa šećera u krvi.

Kada je najbolje doručkovati?

Ne postoji univerzalno vreme koje odgovara svima.

Mnogim ljudima prija da doručkuju u prva dva sata nakon buđenja, dok drugi imaju drugačiji ritam ishrane. Važno je da način ishrane bude prilagođen vašim potrebama, zdravstvenom stanju i svakodnevnim navikama.