Žena iz Hrvatske otvoreno je govorila o detinjstvu koje je, kako tvrdi, bilo ispunjeno zanemarivanjem, nasiljem i nedostatkom roditeljske ljubavi.

Danas je supruga i majka, ali priznaje da rane iz najranijih godina i dalje nosi sa sobom.

"Nikada nisam imala pravu majku"

Kako navodi, nakon razvoda roditelja majka je otišla sa novim partnerom, dok je nju ostavila da se sama snalazi.

Tvrdi da je još kao devojčica morala da radi, zarađuje, kuva, pere veš i brine o sebi, dok su druga deca bezbrižno provodila detinjstvo.

Jedinu toplinu, kaže, pronašla je kod bake, koju je doživljavala kao drugu majku.

"Umesto igre dobijala sam obaveze i kazne"

Autorka tvrdi da je bila primorana da obavlja kućne poslove kao odrasla osoba, a da je svaki pokušaj pobune završavao kaznama.

Prema njenim rečima, često je bila vređana, kažnjavana i zatvarana u sobu, dok je kroz prozor gledala drugu decu kako se igraju.

Posebno ju je bolelo, ističe, što kod majke nikada nije mogla da pronađe utehu ili razumevanje.

"Ni danas se ništa nije promenilo"

Kako navodi, odnos sa majkom ostao je hladan i u odraslom dobu.

Tvrdi da njena majka danas vodi svoj život i da ne pokazuje interesovanje ni za nju ni za njenu decu.

Za oca kaže da se nakon razvoda povukao u alkohol i posao, ali smatra da ni to ne opravdava njegovo odsustvo iz njenog života.

Želja koja je dirnula hiljade ljudi

Na kraju ispovesti napisala je da bi volela da može da zagrli neku toplu, stariju ženu koja bi joj pružila utehu i izgovorila reči koje je, kako kaže, celog života želela da čuje:

"Kćeri, biće sve u redu."

Njena objava izazvala je stotine komentara. Mnogi su podelili slična iskustva iz detinjstva, dok su drugi pisali da im je psihoterapija pomogla da se izbore sa traumama i pronađu unutrašnji mir.

Iako su mišljenja o oproštaju bila podeljena, većina se složila da nijedno dete ne bi smelo da odrasta bez ljubavi, podrške i osećaja sigurnosti.