Postoje stvari koje čuvamo godinama, iako ih odavno ne koristimo. Stare kutije, garderoba koju nismo obukli čitavu deceniju, posuđe koje čuvamo „za svaki slučaj“, papiri, sitnice i uspomene vremenom mogu da zauzmu toliko prostora da naš dom počne da liči na skladište.

Šveđani su ovoj navici suprotstavili prilično neobičan, ali praktičan pristup – dom ne treba sređivati samo zbog sebe, već i zbog ljudi koji će jednog dana ostati iza nas.

Tako je nastao koncept poznat kao švedsko čišćenje pred smrt, odnosno način organizovanja doma čiji cilj nije da se odreknemo svega što volimo, već da iza sebe ne ostavimo čitav život pretvoren u gomilu stvari koje će neko drugi morati da razvrstava.

Ideja zvuči mračno, ali ima veoma praktičan smisao

Sam naziv ove metode može da zazvuči neprijatno, ali njena suština nema mnogo veze sa opsesivnim razmišljanjem o smrti.

Naprotiv, polazi se od jednostavnog pitanja: šta nam je zaista potrebno i koje stvari želimo da zadržimo u svom svakodnevnom životu?

Umesto da kuća bude skladište svega što smo tokom godina sakupili, ideja je da ostanu predmeti koje koristimo, volimo ili koji za nas imaju posebno značenje.

Sve ostalo može da bude poklonjeno, prodato, donirano ili jednostavno uklonjeno.

Na taj način dobijamo uređeniji i funkcionalniji prostor, dok porodica jednog dana ne mora da provodi dane otvarajući desetine kutija i odlučujući šta da uradi sa stvarima koje su se godinama gomilale.

Knjiga Margarete Magnuson proslavila ovu filozofiju

Ovaj skandinavski pristup široj publici približila je Margareta Magnuson, autorka knjige „Nežna umetnost švedskog čišćenja pred smrt: Kako osloboditi sebe i svoju porodicu doživotnog nagomilavanja stvari“, objavljene 2018. godine.

Njena poruka je jednostavna – sređivanje života ne treba ostavljati za duboku starost.

Mnogo je lakše donositi odluke dok još sami možemo da biramo šta nam je važno, kome želimo nešto da poklonimo i koje uspomene želimo da sačuvamo.

Zbog toga ovu metodu mogu da primene i mlađi ljudi, posebno oni koji imaju osećaj da ih sopstveni dom zatrpava stvarima.

Ne morate da bacite uspomene

Švedsko čišćenje nije takmičenje u tome ko će imati manje stvari.

Za razliku od nekih radikalnih metoda raščišćavanja prostora, ovde ne postoji pravilo da predmet mora da bude uklonjen samo zato što nema praktičnu vrednost.

Fotografija, komad nakita, stari predmet iz porodične kuće ili uspomena mogu imati vrednost koja se ne može izmeriti korisnošću.

Poenta je da ih čuvamo svesno, a ne samo zato što smo navikli da ih čuvamo.

Ova filozofija podrazumeva i prihvatanje činjenice da naši naslednici možda neće želeti da sačuvaju sve ono što je nama bilo dragoceno. Upravo zato je korisno da sami odlučimo šta želimo da ostane iza nas.

Od čega je najbolje početi?

Najveća greška bila bi da prvo otvorite kutiju sa fotografijama, pismima i drugim porodičnim uspomenama. Takvi predmeti gotovo uvek bude emocije i mogu značajno da uspore sređivanje.

Mnogo je lakše početi od ormara, kuhinjskih elemenata, fioka ili polica koje godinama niste detaljno pregledali.

Predmete koje više ne koristite lakše je izdvojiti, a prvi rezultat može dodatno da vas motiviše da nastavite.

Korisno je odmah odvojiti i stvari koje mogu da se doniraju. Ono što vama više nije potrebno nekome drugom možda može biti veoma korisno.

Razgovor sa porodicom može biti jednako važan

Ovaj pristup ne završava se kod ormara i kutija. Jedan od njegovih važnih delova jeste razgovor sa najbližima o stvarima koje imaju posebno značenje.

To može biti dobra prilika da ispričate priču o starom satu, fotografiji, komadu nameštaja ili predmetu koji se generacijama čuva u porodici.

Na taj način ne čuvaju se samo stvari, već i priče koje stoje iza njih.

U konačnici, švedsko čišćenje pred smrt ne znači odricanje od svega što posedujemo. Više se svodi na to da svesno biramo šta želimo da zadržimo, a šta je vreme da pustimo – kako bismo sebi napravili više prostora, a drugima ostavili manje tereta.