Dijagnozu je, prema sopstvenim rečima, dobila sa 21 godinom, a poslednjih godina o svom iskustvu govori na društvenim mrežama i u intervjuima.
Ona tvrdi da je još kao dete naučila da posmatra druge ljude i imitira njihove emocionalne reakcije kako bi se uklopila u društvo.
„Naučila sam da nosim masku“
Kanika opisuje kako je, prema sopstvenom sećanju, od ranog detinjstva imala drugačiji odnos prema emocijama drugih ljudi. Tvrdi da je posmatranjem okoline učila kako treba da se ponaša i kako da pokaže reakcije koje se od nje očekuju.
„Maska“ je, kako objašnjava, predstavljala način da deluje prihvatljivo u društvu. U ranijim intervjuima govorila je i o tome kako je svesno učila da menja ponašanje, govor tela i izraze lica kako bi prikrila ono što oseća ili ne oseća.
Tvrdi da uživa u kontroli
U jednom od novijih intervjua Kanika je otvoreno govorila o potrebi za kontrolom i manipulisanju ljudima. Opisala je situacije u kojima joj je, prema njenim rečima, pričinjavalo zadovoljstvo da posmatra kako se drugi ljudi muče nakon što im naruši reputaciju.
„Ako mogu nekoga da izgradim, mogu i da ga slomim“, rekla je opisujući osećaj moći koji povezuje sa kontrolom drugih ljudi.
Govoreći o odnosima sa ljudima, tvrdi da ume da se ponaša veoma šarmantno i pažljivo jer razume kakvu reakciju drugi očekuju od nje. Istovremeno, kaže da joj nedostatak empatije omogućava da emocije drugih posmatra drugačije nego većina ljudi.
Njena priča nije opis svih osoba sa ASPD
Važno je naglasiti da je reč o njenom ličnom iskustvu. Antisocijalni poremećaj ličnosti može imati različite manifestacije i ne znači automatski da je osoba nasilna ili da će povređivati druge.
Stručnjaci takođe smatraju da uzroci ASPD nisu jednostavni i da mogu uključivati kombinaciju genetskih i faktora sredine.
Kanika zato svoju priču predstavlja kao lični pogled na život sa dijagnozom, a ne kao univerzalni opis svih ljudi sa ovim poremećajem.
Komentari (0)