Kuća koju su nazvali Earthship ima površinu oko 65 kvadratnih metara i nalazi se na imanju od 12 hektara iznad napuštenog grada Sent Elmo.

Kuća od 700 automobilskih guma

Kada su kupili imanje, do njega nije postojao ni put. Gradnja je počela u leto 2020. godine, a u jednom trenutku na projektu je radilo više od 30 ljudi, pa je usred divljine nastalo pravo malo privremeno naselje.

Ovu kuću je osmislio je američki arhitekta Majkl Rejnolds još sedamdesetih godina. Ideja je da se otpadni materijali, poput automobilskih guma, limenki i staklenih flaša, iskoriste za izgradnju kuće koja može da proizvodi sopstvenu energiju, prikuplja vodu i reciklira otpad.

Zak i Eliz koristili su pored automobilskih guma, koristili materijale iz neposrednog okruženja. Krovna konstrukcija napravljena je od lokalne smrče, dok je kuća ukopana u teren i okružena zemljom. Takva konstrukcija pruža prirodnu izolaciju, pa je unutra leti prijatno, a zimi toplo.

Kuća je često zatpana snegom

Na ovoj nadmorskoj visini godišnje padne između 2,4 i 3,7 metara snega, zbog čega kuća tokom zime često bude gotovo potpuno zatrpana. Ipak, sneg im zapravo pomaže jer predstavlja dodatni sloj izolacije.

Uz peć na drva i veliki staklenik okrenut ka jugu, koji prikuplja sunčevu toplotu, temperatura u kući može da dostigne čak 27 stepeni dok je napolju sve pod ledom. Čak i kada tokom zime otputuju na nekoliko dana, pasivni solarni sistem uspeva da održi temperaturu oko 13 stepeni.

Na krovu se nalazi šest solarnih panela povezanih sa baterijama, dok mali generator služi kao rezerva tokom višednevnih snežnih oluja. Zimi se po imanju kreću motornim sankama.

Vodu obezbeđuju prikupljanjem kišnice i otopljenog snega. U dve ukopane cisterne može da stane ukupno oko 9.000 litara vode. Kada nema dovoljno padavina, sneg ručno ubacuju u rezervoare ili ga tope pomoću sistema postavljenog na krovu.

kuća

Zid od staklenih flaša i bašta u kući

Unutrašnjost doma prati istu filozofiju samoodrživosti. Kuhinjski elementi ručno su napravljeni od drveta, dok je jedan pregradni zid napravljen od hiljada staklenih flaša prekrivenih malterom. Kada sunčeva svetlost prođe kroz staklo, zid dobija neobičan svetlosni efekat.

Duž prednje strane kuće nalazi se veliki staklenik koji služi i kao bašta. U njemu su leje koje se navodnjavaju recikliranom „sivom“ vodom iz tuša, lavaboa i veš-mašine. Voda prolazi kroz slojeve šljunka i prirodno se filtrira pre nego što dospe do biljaka.

Nemaju ni mašinu za sušenje veša. Leti odeću suše napolju, dok je zimi stavljaju u topli staklenik. Za toplu vodu koriste protočni bojler na propan, a jedna boca im traje oko mesec dana.

Nakon što su se navikli na život u izolaciji, Zak i Eliz postali su deo lokalne zajednice. Ona je pokrenula pilanu, dok se on bavi građevinom, piše Dnevno.hr. Danas već grade svoj drugi, znatno veći samoodrživi dom od 195 kvadratnih metara, pa njihov život pokazuje kako izgleda kada se kuća prilagodi prirodi, umesto da priroda bude prilagođena kući.