Kada je 1976. godine student inženjerstva Geri Džordž otišao na aukciju rashodovane državne opreme, nije tražio ništa što ima veze sa svemirom.

Video je priliku da zaradi.

Za 217,77 dolara kupio je oko 1.150 korišćenih magnetnih traka koje je planirao da preproda televizijskim stanicama. Međutim, među njima su se nalazile tri kutije koje će decenijama kasnije postati deo jedne od najneobičnijih priča o očuvanju istorije misije Apolo 11.

Na njima je pisalo: „APOLLO 11 EVA | July 20, 1969“.

Te tri trake Džordž je sačuvao. Više od 30 godina gotovo ih nije ni pogledao.

A onda je NASA počela da traga za snimcima koje više nije imala.

Sve je počelo običnom aukcijom

Džordž je bio student inženjerstva i ranije je radio kao pripravnik u NASA Svemirskom centru u Hjustonu.

U junu 1976. otišao je na aukciju viška državne opreme u vazduhoplovnoj bazi Elington u Hjustonu. Tamo je za 217,77 dolara kupio lot od približno 1.150 magnetnih traka.

Njegova ideja bila je jednostavna: neke od njih mogao je da proda lokalnim televizijskim stanicama, koje bi ih obrisale i ponovo koristile.

U tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi da se među njima nalaze trake povezane sa jednim od najpoznatijih događaja u istoriji čovečanstva.

Tri kutije sa neobičnom oznakom

Džordžov otac prvi je primetio da se tri kutije razlikuju od ostalih.

Na njima su se nalazile oznake „APOLLO 11 EVA | July 20, 1969“, kao i podaci o formatu snimanja.

Datum 20. jul 1969. bio je dovoljan da Džordž shvati da trake možda imaju posebnu vrednost.

Odlučio je da ih ne proda.

Spakovao ih je i sačuvao.

Tu bi se priča verovatno završila da se nekoliko decenija kasnije nije pojavio jedan neočekivan problem.

NASA je tražila izgubljene snimke

Kako se približavala 40. godišnjica prvog sletanja ljudi na Mesec, NASA je pokušavala da pronađe originalne snimke istorijskog prenosa.

Problem je bio u tome što su se magnetne trake tokom godina koristile za različite potrebe, a deo materijala je brisan i ponovo sniman. NASA je na kraju zaključila da su originalne trake sa visokokvalitetnim zapisima verovatno izbrisane ili izgubljene.

Upravo tada Džordž je shvatio da bi ono što čuva od studentskih dana moglo da bude mnogo važnije nego što je ikada mislio.

Setio ih se posle više od 30 godina

Godine 2008. Džordž je razgovarao sa poznanikom iz ski-kluba koji je radio kao video-inženjer u NASA.

Kada je čuo da agencija traga za starim snimcima Apola 11, setio se tri kutije koje je čuvao još od 1976. godine.

Pokušao je da stupi u kontakt sa NASA, a zatim se obratio Dejvidu Krostvajtu, stručnjaku za arhivski video-materijal iz Kalifornije.

Postojao je još jedan problem: trebalo je pronaći opremu koja može da reprodukuje format star više decenija.

Krostvajt ju je imao.

Prvi put posle skoro 40 godina ponovo su pustili trake

U oktobru 2008. godine tri trake su reprodukovane.

Ispostavilo se da su, uprkos decenijama koje su provele u skladištu, bile u izuzetno dobrom stanju.

Na njima se nalazio snimak prenosa lunarne EVA aktivnosti Apola 11, zabeležen u NASA kontrolnom centru u Hjustonu. Reč je o snimcima prve generacije, nastalim pre nego što je signal dodatno degradiran tokom distribucije televizijskim mrežama.

Zbog toga je slika bila znatno jasnija od one koju su 1969. godine gledali televizijski gledaoci širom sveta.

Snimak sa lunarne površine koristio je nestandardni format koji nije mogao direktno da se emituje na tadašnjoj televiziji. NASA je signal morala da konvertuje u standardni format, a zatim je on distribuiran kroz komunikacionu mrežu do televizijskih stanica. Svaki korak prenosa mogao je dodatno da utiče na kvalitet slike.

Tri Džordžove trake čuvale su upravo raniju, kvalitetniju verziju tog prenosa.

Snimci su sačuvani, ali trake nisu vraćene NASA

U decembru 2008. sadržaj je digitalizovan direktno sa traka i sačuvan u digitalnom obliku.

Originalne magnetne trake, međutim, ostale su u Džordžovom vlasništvu.

Tako su tri neugledne kutije, kupljene zajedno sa više od hiljadu drugih rashodovanih traka, postale fizički artefakti jednog od najvažnijih trenutaka u istoriji istraživanja svemira.

Od 217,77 dolara do 1,82 miliona

Kraj ove priče stigao je 20. jula 2019. godine, tačno 50 godina nakon prvog sletanja ljudi na Mesec.

Tri trake ponuđene su na aukciji kuće Sotheby's u Njujorku. Njihova procenjena vrednost bila je između milion i dva miliona dolara.

Na kraju su prodate za 1,82 miliona dolara.

Džordž je, dakle, 43 godine ranije za 217,77 dolara kupio gomilu rashodovanih magnetnih traka, prvenstveno sa idejom da ih preproda.

Među njima su se nalazile tri koje je njegov otac slučajno primetio i savetovao mu da ih sačuva.

Da ih nije poslušao, danas možda ne bismo imali ovu priču.

Jer ponekad se najveća vrednost ne nalazi u onome što tražimo, već u onome što prepoznamo dovoljno rano da ga ne bacimo.