Svinjska mast nekada je bila nezaobilazna u gotovo svakom domaćinstvu, a njena priprema podrazumevala je brojne običaje koji su se prenosili s generacije na generaciju. Jedno od najpoznatijih pravila bilo je da domaću mast treba oprati u devet voda. Iako se ovaj postupak i danas primenjuje u pojedinim domaćinstvima, mnogi ne znaju zbog čega se mast uopšte ispira i zašto se toliko insistiralo baš na broju devet.

Iza ovog starinskog običaja krije se praktičan razlog, ali i simbolika broja koji je imao posebno mesto u narodnoj tradiciji. Višestrukim ispiranjem mast je mogla da postane svetlija i blažeg mirisa, dok se verovanje o devet voda prenosilo kao deo tradicionalnog umeća pripreme hrane.

Zašto se svinjska mast pere u devet voda?

Prilikom topljenja svinjske masti mogu da zaostanu sitne čestice mesa, proteini i druge nečistoće koje utiču na njen izgled i miris. Zbog toga su domaćice nekada koristile dodatno ispiranje kako bi dobile mast koju će lakše koristiti u pripremi različitih jela.

Postupak se zasniva na mešanju masti s vodom, nakon čega se voda odvaja, a postupak ponavlja sa svežom vodom. Na taj način deo materija rastvorljivih u vodi može da se ukloni, što može doprineti blažem mirisu i čistijem izgledu masti.

Tako pripremljena mast bila je posebno cenjena za izradu tradicionalnih kolača, poput domaćih kiflica i šapa, kod kojih je važno da masnoća ne utiče previše na ukus testa.

Zašto baš devet, a ne pet ili deset puta?

Broj devet ima posebno mesto u mnogim narodnim običajima i često se povezuje sa potpunošću, završetkom procesa i pročišćenjem. Veruje se da je upravo takva simbolika doprinela tome da se u tradicionalnoj pripremi svinjske masti ustali pravilo o devet ispiranja.

Prema običaju koji su prenosile starije generacije, mast je nakon devet ponavljanja trebalo da bude dovoljno čista i spremna za upotrebu.

Ipak, ne postoje naučni dokazi da baš deveto ispiranje ima posebno dejstvo niti da je devet ponavljanja neophodno za dobijanje kvalitetne masti. Broj ponavljanja više pripada narodnoj tradiciji nego preciznim pravilima pripreme hrane.

Kako su naše bake prale svinjsku mast?

Tradicionalni postupak zahtevao je strpljenje, ali nije bio naročito komplikovan.

U posudu bi se stavila manja količina pripremljene masti, a zatim dodala voda. Mast bi se pažljivo mešala drvenom varjačom, nakon čega bi se ostavilo da se voda odvoji. Potom bi se voda odlila i zamenila novom, čistom vodom.

Čitav postupak ponavljao se više puta, prema porodičnom običaju najčešće devet. Domaćice su obraćale pažnju i na izgled vode, miris i boju masti, procenjujući kada je postupak završen.

Važno je, međutim, da se nakon ispiranja voda temeljno odvoji od masti namenjene dužem čuvanju. Zaostala vlaga može da utiče na kvalitet i trajnost proizvoda, pa su pravilno topljenje, uklanjanje vode i odgovarajuće skladištenje veoma važni.

Opranu svinjsku mast koristili su i u narodnoj medicini

Svinjska mast nije imala mesto samo u kuhinji. U tradicionalnoj narodnoj praksi koristila se i za negu suve i ispucale kože, kao i za pripremu različitih domaćih melema.

Naše bake su je ponekad koristile i za obloge na grudima tokom prehlade i kašlja, verujući da na taj način mogu da ublaže tegobe. Ipak, takva primena pripada narodnoj tradiciji i nema dovoljno dokaza da može da leči kašalj ili druge respiratorne probleme.

Domaća, nesterilna mast ne treba da se nanosi na otvorene rane i ozbiljne opekotine, jer može da poveća rizik od infekcije ili oteža pravilnu negu povrede.

Iako se danas svinjska mast često kupuje već pripremljena, običaj ispiranja u devet voda i dalje se može sresti u pojedinim domaćinstvima. Za starije generacije to nije bio samo postupak pripreme namirnice već i deo porodične tradicije i znanja koje se prenosilo s majke na ćerku.