Kada su zemlja i vreme pogodni za sadnju, koje sorte bolje podnose mraz i kako pravilno posaditi luk pred zimu da biste dobili dobar rod i krupne glavice.

Krupne i ujednačene glavice luka ne zavise od jednog tačno određenog datuma u kalendaru. Kod jesenje sadnje mnogo je važnije uhvatiti pravi trenutak, kada luk još ima dovoljno vremena da razvije koren pre jakih mrazeva, ali je zemlja već dovoljno hladna da ne krene intenzivno da raste.

Ako pogodite vreme i izaberete odgovarajuću sortu, luk će zimu dočekati ukorenjen, a čim dođe proleće brzo će nastaviti da raste.

Ne gledajte samo datum, pratite temperaturu

Iskusni ljudi koji godinama sade luk ne savetuju da se strogo držite određenog datuma u oktobru.

Jesen nije svake godine ista, pa mnogo više treba pratiti vremensku prognozu i temperaturu zemljišta.

Pogodan trenutak je kada se dnevne temperature spuste na oko 5 stepeni, a noću se uglavnom ne spuštaju ispod -3 stepena. Još bolje je ako takvo vreme traje nekoliko dana.

Temperatura zemlje trebalo bi da bude oko 3 do 4 stepena.

Najjednostavnije pravilo glasi: luk posadite otprilike 10 do 14 dana pre nego što se očekuje ozbiljnije smrzavanje zemljišta.

Toliko vremena mu je potrebno da razvije koren, ali ne i da izbaci duge zelene listove.

Ako ga posadite prerano, može da krene da raste, pa će mladi izdanci stradati kada udare mrazevi. Ako zakasnite, luk neće uspeti da se dovoljno ukoreni.

Koji arpadžik birati za krupne glavice

Za uzgoj krupnih glavica najbolje su sitnije lukovice, prečnika oko 7 do 14 milimetara.

Može da se koristi i arpadžik veličine od 14 do 21 milimetar.

Krupnije lukovice bolje je ostaviti za proizvodnju mladog luka. Kod arpadžika veličine od oko 21 do 24 milimetra, a naročito preko 25 milimetara, veći je rizik da će biljka prerano otići u cvet.

Pre sadnje obavezno pregledajte sav sadni materijal.

Bacite lukovice koje su meke, trule, oštećene ili imaju tragove plesni.

Nemojte odsecati vrat niti donji deo lukovice. Neoštećen arpadžik lakše se ukorenjuje i bolje podnosi zimu.

Koje sorte mogu da prezime

Za jesenju sadnju treba birati sorte koje dobro podnose niske temperature i koje su namenjene prezimljavanju.

Jedna od poznatijih je Radar, sorta koja može da formira krupne glavice. Cenjena je i zbog otpornosti na bolesti i manje sklonosti ka preranom cvetanju.

Šekspir je ranozrela sorta sa okruglastim do blago izduženim glavicama, najčešće teškim oko 90 do 100 grama. Meso je belo, sočno i poluoštrog ukusa. Prednost joj je što rano stiže i dobro podnosi hladnoću.

Za jesenju sadnju koristi se i Senshyu, japanska sorta koja formira glavice od oko 150 do 250 grama. Mladi listovi mogu da se beru već u maju, dok glavice sazrevaju kasnije tokom leta.

Kako pripremiti mesto za sadnju

Za zimski luk izaberite otvoreno i sunčano mesto sa laganim, rastresitim i dobro dreniranim zemljištem.

Ako je jesen bila veoma suva, zemlju možete prethodno zaliti, ali u trenutku sadnje ona ne bi trebalo da bude natopljena vodom.

Zemlju prekopajte i, ako je potrebno, dodajte zreo kompost.

U težim glinovitim zemljištima korisno je dodati organsku materiju koja će popraviti strukturu.

Pre sadnje napravite redove.

Između njih ostavite oko 15 do 20 centimetara, a između pojedinačnih lukovica oko 7 do 9 centimetara.

Lukovice postavljajte pažljivo, bez jakog pritiskanja i zavrtanja u zemlju, kako ne biste oštetili donji deo iz kojeg će krenuti koren.

Sitniji arpadžik može da iznenadi

I veoma sitan arpadžik, prečnika do jednog centimetra, može da se koristi za jesenju sadnju.

Iako izgleda kao da od tako malene lukovice neće biti mnogo koristi, posle prezimljavanja može da razvije sasvim krupnu glavicu.

Krupniji primerci, naročito oni veći od tri centimetra, češće se koriste kada želite zeleni luk, jer imaju veću sklonost ka cvetanju.

Luk možete posejati i iz semena

Druga mogućnost je direktna setva semena crnog luka.

Seme se može posejati na dubinu od oko 3 centimetra, a zatim prekriti rastresitom zemljom ili humusom.

Tokom zime prolazi kroz prirodni period hladnoće, a u proleće može ravnomerno da nikne.

Ako biljke niknu pregusto, kasnije će biti potrebno proređivanje.

Da li luk treba potapati pre sadnje?

Zdrav i suv arpadžik može da se sadi i bez potapanja.

Ako se odlučite za dezinfekciju sadnog materijala, prema izvornom savetu može se koristiti odgovarajući preparat protiv gljivičnih bolesti ili blag rastvor kalijum-permanganata, nakon čega lukovice moraju dobro da se osuše.

Najvažnije pravilo jeste da se u zemlju stavlja suv sadni materijal.

Ako luk ostane vlažan, povećava se mogućnost da tokom hladnog i vlažnog perioda počne da truli.

Ne pokrivajte ga prerano

Kada završite sadnju, poravnajte zemlju.

U hladnijim krajevima, tek kada nastupi duži period hladnog vremena, gredica može da se zaštiti slojem suvog lišća, slame, sena ili grančica.

Nemojte to raditi prerano.

Debeo sloj malča zadržava toplotu i vlagu, pa zemlja sporije hladi, a luk može da krene da raste baš kada to ne želite.

U proleće nije potrebno panično ukloniti sav zaštitni sloj čim se pojavi prvi topliji dan.

Prednost zimskog luka upravo je u tome što u proleće već ima razvijen korenov sistem i može da iskoristi vlagu iz zemlje čim temperature porastu.

Zbog toga obično kreće ranije i može da stigne za berbu pre luka posađenog u proleće.