Rad od kuće mnogima je doneo veću fleksibilnost i uštedu vremena, ali bi za pojedine podstanare mogao da znači i novi trošak. U Sjedinjenim Američkim Državama pojavili su se slučajevi u kojima vlasnici nekretnina traže dodatnu mesečnu naknadu od stanara koji posao obavljaju iz svog doma.

Obrazloženje je jednostavno – osoba koja veći deo dana provodi u stanu može da troši više električne energije, vode, grejanja ili klima-uređaja, dok se povećava i korišćenje interneta.

Jedan takav oglas iz Kalifornije privukao je pažnju upravo zbog neobičnog dodatka. Kuća sa jednom spavaćom sobom, koja je bila ponuđena za 3.250 dolara mesečno, imala je uključene režijske troškove i internet. Međutim, u oglasu je navedeno da bi stanari koji rade od kuće morali da doplate još 200 dolara mesečno.

To znači dodatnih 2.400 dolara godišnje samo zbog činjenice da posao obavljaju iz iznajmljenog prostora.

Zašto bi stanodavci naplaćivali dodatno?

Derek Barns, izvršni direktor organizacije East Bay Rental Housing Association, objasnio je za ABC7 da ovakva naknada ima određenu logiku ako su režije već uključene u cenu zakupa.

Osoba koja osam ili više sati dnevno boravi kod kuće može tokom radnog vremena da koristi rasvetu, računare i druge uređaje, ali i da češće uključuje grejanje ili klima-uređaj. U određenim slučajevima može biti veća i potrošnja vode.

Ako stanodavac sve te troškove plaća iz sopstvenog džepa i ne postoji posebno merenje potrošnje, dodatna naknada može mu predstavljati način da deo troškova nadoknadi.

Ipak, ovakva praksa za sada nije uobičajena i ne postoje pokazatelji da je postala standard na tržištu nekretnina u SAD.

Zabeležen i slučaj doplate od 300 dolara

Sličan primer zabeležen je i u Severnoj Karolini. Prema navodima koje je preneo USA Today, potencijalni podstanar odustao je od iznajmljivanja nekretnine nakon što mu je vlasnik rekao da bi zbog rada od kuće morao da plaća dodatnih 300 dolara mesečno.

Predstavnica American Apartment Owners Association Aleksandra Alvarado navela je da postoje stanodavci koji pokušavaju da na ovaj način nadoknade potencijalno veću potrošnju, ali da je takva praksa i dalje retka.

Drugim rečima, podstanari koji rade od kuće za sada ne bi trebalo da očekuju da će im se ova stavka automatski pojaviti u svakom ugovoru o zakupu.

Ekonomista smatra da bi situacija mogla da bude potpuno obrnuta

Zanimljivo je da nisu svi saglasni sa idejom da rad od kuće treba dodatno naplaćivati.

Ekonomista sa Stanforda Nikolas Blum ukazao je na potpuno drugačiji pogled. Prema njegovom mišljenju, osoba koja radi od kuće mogla bi čak da bude poželjan podstanar.

Takvi stanari često imaju stabilan posao, a činjenica da više vremena provode kod kuće ne mora nužno da znači da prave značajno veće troškove u poređenju sa drugim domaćinstvima.

Zbog toga se može postaviti i pitanje da li bi rad od kuće u nekim situacijama mogao da bude razlog za popust, a ne za dodatnu naplatu.

Da li je pravično naplaćivati fiksnih 200 ili 300 dolara?

Upravo tu nastaje najveća dilema. Ako su režije uračunate u cenu kirije, razumljivo je da vlasnik želi da kontroliše troškove. Međutim, fiksna naknada ne mora nužno odgovarati stvarnoj potrošnji svakog stanara.

Neko ko radi od kuće može pažljivo da štedi energiju, dok druga osoba koja svakodnevno odlazi na posao može imati veću potrošnju u večernjim satima ili tokom vikenda.

Zbog toga bi precizno obračunavanje stvarne potrošnje, tamo gde je moguće, moglo biti pravednije rešenje od unapred određene naknade samo na osnovu toga što neko radi od kuće.

Da li bi ovo moglo da postane novi trend?

Za sada nema naznaka da će posebna „naknada za rad od kuće“ postati standardni deo ugovora o zakupu u SAD.

Ipak, promena načina rada otvorila je novo pitanje na tržištu nekretnina: da li je činjenica da podstanar veći deo dana boravi u svom domu dovoljan razlog da mu stanodavac dodatno naplati kiriju?

Dok jedni smatraju da dodatna potrošnja opravdava višu cenu, drugi upozoravaju da je dom upravo mesto u kojem podstanar ima pravo da boravi, pa bi troškovi trebalo da se određuju prema stvarnoj potrošnji, a ne prema tome gde obavlja svoj posao.