Jedan od radnika koji je učestvovao u renoviranju pronašao je komad papira skriven u šupljini iza stepenica. Poruku je predao Mišel Harvud, 36-godišnjoj vlasnici kuće, koja nije ni slutila kakvu će priču taj pronalazak pokrenuti.
Kada je pažljivije pročitala pismo, Mišel je primetila da je napisano veoma urednim rukopisom. Ubrzo je shvatila da je njegov autor, sudeći prema sadržaju, bilo dete. Na samom papiru nalazio se datum 12. avgust 1982. godine.
Radoznala da sazna ko je pre više od četiri decenije ostavio poruku iza stepenica, Mišel je fotografisala pismo i objavila ga na društvenim mrežama. Nadala se da bi neko iz kraja mogao da prepozna ime koje se pominje u poruci.
Autorka pronađena za manje od sat vremena
Mišel nije morala dugo da čeka na odgovor. Za manje od sat vremena nekoliko korisnika društvenih mreža prepoznalo je ime Rejčel Majls i označilo je u objavi.
Ubrzo se javila i sama Rejčel, koja danas ima 54 godine i radi kao nastavnica u Milton Kejnsu. Tako je poruka koju je napisala kao desetogodišnja devojčica, a zatim decenijama ostavila skrivenu u kući, neočekivano pronašla put do nje.
Rejčel je objasnila da su takozvane „vremenske kapsule“ bile veoma popularne tokom osamdesetih godina. Na njih je, kako je navela, uticala i tada popularna dečja emisija „Blue Peter“. Ideja je bila da se nešto iz sadašnjosti ostavi ljudima u budućnosti, kako bi jednog dana mogli da zavire u život iz nekog drugog vremena.
Prema njenom sećanju, njen otac je tada pronašao šupljinu iza stepenica, pa je desetogodišnja Rejčel odlučila da upravo tamo ostavi svoju poruku.
„Pomislila sam da bi bilo lepo da, praktično, ostavim pismo za budućnost i veoma mi je drago što ga je neko pronašao“, prisetila se ona.
U pismu pomenuta i mačka Kizi
Pronalazak pisma vratio je Rejčel u detinjstvo koje je provela u Eseksu. Njena porodica tada je živela u kući u periodu kada je okolno područje još bilo gradilište. Rejčel se seća da se kao dete igrala sa prijateljima upravo na tom prostoru.
Posebno ju je nasmejao jedan detalj iz stare poruke. Iako je imala porodicu, u pismu je pomenula svoju mačku Kizi, za koju danas kaže da je bila prava „legenda“.
Za Mišel je čitavo iskustvo bilo gotovo nestvarno. Kada je pročitala reči namenjene onome ko jednog dana pronađe poruku, kaže da se naježila jer je shvatila da je pismo bilo sakriveno u kući još pre njenog rođenja.
Mišel i njen suprug u toj kući žive već 11 godina, ali tokom tog perioda nisu imali pojma da se iza stepenica nalazi poruka iz 1982. godine.
Ona je priznala da je potragu za autorkom u početku smatrala „pucnjem u prazno“ i da nije očekivala da će dobiti odgovor. Ipak, društvene mreže su učinile svoje.
Priča je tako, sasvim slučajno, povezala dve žene koje deli više od četiri decenije, ali ih je spojilo jedno malo pismo koje je desetogodišnja devojčica ostavila budućnosti.
Komentari (0)