Ceo život govorimo „košulja“, a naši preci koristili su sasvim drugu reč! Kada čujete kako su je zvali, setićete se svojih baka i deka

Tragovi te bogate istorije i danas se mogu pronaći u svakodnevnom govoru, čak i u rečima koje koristimo ne razmišljajući o njihovom poreklu. Jedan od takvih primera je reč „košulja“, za koju mnogi ne znaju da je povezana sa turskim jezikom.

Na zanimljiv detalj podsetio je jedan korisnik Redita, koji je ispričao kako je njegov deda ovaj odevni predmet nazivao drugačije. Umesto uobičajene reči „košulja“, koristio je izraz „rubača“, koji mlađe generacije danas retko čuju.

„Moj deda je uvek tako govorio. Sećam se, kad sam bio dete, on nikada ne bi rekao: ‘Daj mi košulju’, nego: ‘Donesi mi moju rubaču’. Tako ja kažem deci kroz šalu, a oni misle da pričam strani jezik“, napisao je korisnik.

Rubača – stari naziv koji je gotovo nestao iz svakodnevnog govora

Rubača je tradicionalni slovenski naziv za košulju, koji se dugo zadržao u pojedinim krajevima i narodnim govorima. Ovaj izraz naročito se vezuje za stariju seosku tradiciju i odeću koju su naši preci izrađivali od prirodnih materijala, poput lana i konoplje.

Za razliku od današnjeg svakodnevnog govora, u kojem je reč „košulja“ potpuno uobičajena, rubača danas uglavnom živi kroz porodična sećanja, narodne pesme, književnost i opise tradicionalne odeće.

Kako je reč „košulja“ postala deo srpskog jezika?

Srpski jezik sadrži veliki broj turcizama, odnosno reči koje su preuzete iz turskog jezika tokom dugotrajnog istorijskog kontakta sa Osmanskim carstvom.

Među njima su i brojne reči koje svakodnevno koristimo, a da pritom retko razmišljamo o njihovom poreklu. Ipak, nije svaka reč stranog porekla potisnula stariji domaći izraz, niti su sve promene u jeziku nastale u istom istorijskom periodu.

Uz naziv za košulju, u tradicionalnoj odeći koristili su se i izrazi poput „ošvice“, koji označava ukrasni vez na delovima odeće, i „skuti“, naziv za donje delove odeće.

Ove reči svedoče o nekadašnjem načinu života, običajima i bogatstvu narodnog govora.

Iako se danas retko čuje da neko zatraži svoju rubaču, ova reč ostaje podsetnik na jezičko nasleđe koje se prenosilo s generacije na generaciju. Ponekad je dovoljna samo jedna rečenica naših baka i deka da otkrijemo koliko se jezik promenio tokom vremena.

BONUS VIDEO