Prestižno priznanje, čiji je zvanični naziv Nagrada Švedske centralne banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela, poslednja je Nobelova nagrada koja se dodeljuje ove godine.
Dvojica laureata razvila su nove makroekonomske modele koji su unapredili mogućnosti sprovođenja efikasne politike ekonomske stabilizacije. Njihov rad omogućava bolje vremensko usklađivanje fiskalnih i monetarnih mera, čime se može ublažiti intenzitet velikih i štetnih oscilacija u privredi.
„Rad laureata pružio nam je stabilnu teorijsku osnovu za modele koji se danas koriste u centralnim bankama i vladama širom sveta“, izjavio je Džon Hasler, predsednik Komiteta za dodelu nagrade za ekonomske nauke.
On je istakao da zahvaljujući njihovom radu ekonomisti i donosioci odluka mogu bolje da se nose sa iznenadnim ekonomskim poremećajima, poput energetskih kriza ili naglih promena u potrošnji domaćinstava.
Nagrada za ekonomske nauke prvi put je dodeljena 1969. godine. Za razliku od pet originalnih Nobelovih nagrada, ustanovljenih testamentom Alfreda Nobela iz 1895. godine, ovo priznanje osnovala je Švedska centralna banka.Njen novčani iznos je 12 miliona švedskih kruna, odnosno oko 1,2 miliona dolara.
Većina dosadašnjih dobitnika nagrade dolazila je iz Sjedinjenih Američkih Država. Priznanje su do sada dobile samo tri žene, a poslednja među njima bila je Klaudija Goldin, nagrađena 2023. godine za istraživanje uticaja pola na zarade i zaposlenost u SAD tokom vremena.
Analiza Instituta za naučne informacije, koji je deo kompanije Clarivate, prethodno je kao moguće dobitnike izdvojila istraživače čiji se radovi bave monetarnom politikom, ekonomijom informacionih tehnologija i evolucionom ekonomskom teorijom.
Prošlogodišnji laureati, Džoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit, nagrađeni su za istraživanje „kreativne destrukcije“ i načina na koji nove tehnologije i proizvodne metode mogu da podstaknu privredni rast i poboljšaju životni standard, piše Reuters.
Komentari (0)