Iznos koji je potreban da bi neko pripadao višoj srednjoj klasi značajno se razlikuje širom Evrope. Prema novoj analizi koju je objavio Euronews, stanovniku Srbije potrebno je oko 975 evra mesečno da bi dostigao prag više srednje klase, dok je u zemljama sa višim prihodima taj iznos nekoliko puta veći.

Prosečan prag u Evropskoj uniji iznosi 2.867 evra mesečno. Poređenje obuhvata 34 evropske zemlje, a razlike pokazuju koliko se ekonomski uslovi i raspoloživi prihodi razlikuju od jedne države do druge. Ipak, ovi iznosi ne znače da svi ljudi sa navedenim prihodima imaju isti životni standard, jer troškovi stanovanja i svakodnevnog života nisu jednaki u svim zemljama.

Šta znači prag od 975 evra u Srbiji?

Prema objavljenoj analizi, prag za višu srednju klasu u Srbiji postavljen je na 975 evra mesečno. Taj iznos predstavlja statističku granicu zasnovanu na raspoloživom prihodu, a ne zvanično propisanu platu koju svaki pojedinac mora da ima kako bi bio svrstan u određenu društvenu grupu.

Važno je razumeti da se u ovakvim analizama ne posmatra samo novac koji osoba dobije na račun. U obzir se uzima raspoloživi prihod domaćinstva, prilagođen njegovoj veličini, što omogućava smislenije poređenje porodica i pojedinaca koji žive u različitim okolnostima.

Velike razlike širom Evrope

Među 34 posmatrane zemlje, najviši prag zabeležen je u Švajcarskoj, gde je za pripadnost višoj srednjoj klasi potrebno oko 6.490 evra mesečno. Na drugom kraju raspona nalazi se Severna Makedonija, sa pragom od 603 evra, što pokazuje koliko se prihodi razlikuju čak i među evropskim državama koje su geografski relativno blizu.

U Crnoj Gori prag iznosi 825 evra, dok je u Turskoj 755 evra. U Hrvatskoj je potrebno oko 1.882 evra mesečno, u Češkoj 1.900 evra, a u Estoniji 2.143 evra. Portugal se nalazi na nivou od približno 1.808 evra, što je gotovo dvostruko više od iznosa navedenog za Srbiju.

Nemačka prednjači među najvećim ekonomijama EU

Među četiri najveće ekonomije Evropske unije, Nemačka ima najviši prag za višu srednju klasu, koji iznosi 3.611 evra mesečno. Francuska je na drugom mestu sa 3.307 evra, dok su Italija i Španija na nižim nivoima, sa pragovima od 2.758 i 2.546 evra.

U drugim evropskim zemljama iznosi su još viši. U Norveškoj je za dostizanje ovog nivoa potrebno oko 5.240 evra mesečno, dok se u Austriji, Danskoj i Irskoj prag kreće između približno 4.300 i 4.500 evra. Ove razlike odražavaju šire ekonomske okolnosti, ali same po sebi ne govore koliko novca građanima ostaje nakon plaćanja svih životnih troškova.

Kako OECD definiše višu srednju klasu?

Analiza se oslanja na metodologiju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prema kojoj se viša srednja dohodovna grupa određuje na osnovu raspoloživog prihoda koji iznosi između 150 i 200 odsto nacionalnog medijalnog prihoda. Medijana predstavlja srednju vrednost u raspodeli prihoda, tako da polovina posmatranih ima prihod ispod nje, a polovina iznad nje.

Za Evropsku uniju, medijalni ekvivalizovani raspoloživi prihod za 2025. godinu iznosio je 1.912 evra mesečno. Kada se taj iznos uveća za 50 odsto, dobija se 2.867 evra, što predstavlja donji prag više srednje klase u korišćenoj analizi. Ovakav način računanja omogućava poređenje prihoda uz uvažavanje veličine domaćinstva, umesto da se posmatra samo plata jedne osobe.

Plata nije jedino merilo životnog standarda

Iako je visina prihoda važna, ona sama ne određuje u potpunosti kojoj društvenoj grupi neko pripada. Osoba koja živi sama u sopstvenom stanu može raspolagati većim delom svojih primanja od porodice sa istim ukupnim prihodom koja plaća kiriju, otplaćuje kredit i izdržava više članova domaćinstva.

Na životni standard utiču i troškovi hrane, računa, prevoza, zdravstva i obrazovanja, kao i mogućnost štednje i sigurnost zaposlenja. Zbog toga prag od 975 evra treba posmatrati kao statistički pokazatelj u okviru određene metodologije, a ne kao garanciju da će svako ko prima taj iznos živeti komforno.

Podaci pokazuju da je prag više srednje klase u Srbiji znatno niži nego u većini zapadnoevropskih zemalja. Međutim, za realnu procenu finansijskog položaja pojedinca ili porodice neophodno je uzeti u obzir i lokalne cene, stambene uslove i broj ljudi koji zavise od istog prihoda, piše Euronews.