Najnovije prognoze za zimu 2026/2027. donose zanimljive, ali i pomalo neobične najave. Srbija bi mogla da ima topliju zimu sa manje snega nego što smo navikli, ali to nikako ne znači da možemo da zaboravimo na jak mraz, ledenu kišu i snežne nepogode. Naprotiv, meteorolozi upozoravaju da bi pojedini hladni periodi mogli ozbiljno da nas iznenade.

Prema najnovijoj oktobarskoj analizi portala Severe Weather Europe, koja obuhvata šest sezonskih meteoroloških modela, veći deo Evrope ove zime mogao bi da dobije manje snega od višegodišnjeg proseka. Takav scenario predviđa se i za Balkan, uključujući područje Srbije.

Ipak, postoji važan detalj. Iako modeli za celu sezonu pokazuju manje snega, pojedinačni prodori hladnog vazduha i dalje mogu da donesu obilne padavine, čak i tamo gde se očekuje pretežno blaga zima.

Šta najnoviji modeli pokazuju za Srbiju?

Oktobarski proračuni evropskog modela ECMWF doneli su promenu u odnosu na septembar. Dok su ranije postojali nagoveštaji da bi pojedini delovi jugoistočne Evrope mogli da dobiju nešto više snega, sada je slika drugačija.

Prema analizi, za južnu Evropu i Balkan očekivana sezonska količina snega smanjena je u novom proračunu za oko 7,4 centimetra u odnosu na septembarski. To je regionalni prosek promene u modelu, a ne prognoza da će u svakom mestu u Srbiji pasti baš toliko manje snega.

Najnovije karte ukazuju da bi decembar mogao da donese sporiji početak snežne sezone u većem delu Evrope. U drugoj polovini zime moguće su promene, naročito tokom februara, ali za Srbiju još nema dovoljno pouzdanih podataka da bi se tvrdilo kada će stići najobilniji sneg.

RHMZ otkriva koliko bi moglo da bude mraznih dana

Domaći meteorolozi imaju dodatne podatke koji su posebno važni za građane Srbije.

Meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Slobodan Sovilj naveo je da se tokom zime 2026/2027. očekuje prosečna temperatura do oko dva stepena iznad višegodišnjeg proseka.

U nižim predelima srednja sezonska temperatura mogla bi da se kreće između dva i pet stepeni, dok se u planinskim krajevima očekuje od minus dva do jednog stepena.

Međutim, posebno su zanimljive procene broja hladnih dana.

U nižim predelima Srbije očekuje se između 30 i 55 mraznih dana, odnosno dana kada temperatura makar tokom dela dana pada ispod nule. Na planinama bi ih moglo biti između 60 i 75.

Kada je reč o ledenim danima, tokom kojih temperatura ni u najtoplijem delu dana ne prelazi nulu, u nizijama se očekuje između pet i 15, a na planinama između 25 i 40.

Dakle, čak i ako zima u proseku bude toplija, biće razloga da se na vreme pripremimo za ozbiljnu hladnoću.

Hoće li u Beogradu, Novom Sadu i Nišu biti snega?

Za stanovnike gradova najvažnije je pitanje ne samo koliko će snega pasti već i koliko će se zadržati.

Toplije zime donose sve više situacija u kojima umesto snega pada kiša ili se sneg brzo otopi. To ne znači da Beograd, Novi Sad, Niš i drugi gradovi neće videti ozbiljnije snežne padavine.

Upravo su kratkotrajni prodori hladnog vazduha najteži za predviđanje nekoliko meseci unapred.

Prema podacima koje je izneo Sovilj, prosečni datum pojave prvog snega u Beogradu je 23. novembar, a formiranja prvog snežnog pokrivača 3. decembar. To su, međutim, dugogodišnji proseci, a ne najava da će sneg ove godine pasti baš tih datuma.

A šta čeka Kopaonik, Zlatibor i ostale planine?

Na planinama je situacija drugačija nego u gradovima, jer niže temperature omogućavaju da se sneg duže zadrži.

Ipak, sezonski modeli ne mogu dovoljno precizno da pokažu koliko će snega pasti na pojedinim skijalištima. Njihove karte pokrivaju velika područja, pa se stvarne prilike na Kopaoniku, Zlatiboru ili Staroj planini mogu znatno razlikovati od regionalnog proseka.

Za ljubitelje zimovanja zato će mnogo važnije biti prognoze koje budu objavljivane neposredno pred početak sezone.

Zašto svi govore o snažnom El Ninju?

Jedan od razloga zbog kojih meteorolozi pažljivo prate predstojeću zimu jeste snažan El Ninjo, klimatska pojava povezana sa zagrevanjem površinskih voda u tropskom delu Tihog okeana.

Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) početkom oktobra potvrdila je da El Ninjo nastavlja da jača, uz veliku verovatnoću da tokom predstojeće zime ostane snažan ili veoma snažan.

Njegov uticaj posebno je izražen u Severnoj Americi, dok je veza sa zimskim vremenskim prilikama u Evropi složenija. Zato se na osnovu El Ninja ne može unapred tvrditi koliko će snega pasti u Srbiji.

Postoji još jedna nepoznanica, polarni vrtlog. Ukoliko tokom zime dođe do njegovog poremećaja, mogući su prodori veoma hladnog vazduha u pojedine delove Evrope. Da li će i kada zahvatiti Balkan, za sada nije moguće pouzdano prognozirati.

Zašto se ipak treba pripremiti na vreme?

Činjenica da se očekuje toplija zima ne znači da treba odlagati pripreme za hladne dane.

Naprotiv, jedna snežna epizoda praćena jakim vetrom, poledicom ili ledenom kišom može napraviti velike probleme, čak i ako ostatak zime bude blag.

Zato je pametno pre prvih ozbiljnijih minusa proveriti grejanje, očistiti oluke, zaštititi spoljne slavine i vodovodne cevi koje mogu da se zalede, a automobil pripremiti za zimske uslove.

Za sada, najrealniji scenario za Srbiju jeste toplija zima sa mogućnošću manje snega, ali i povremenim ozbiljnim zahlađenjima. Koliko će ona biti jaka i da li će nam doneti pravu snežnu zimu, biće jasnije kako se budemo približavali decembru.

Jedno je sigurno: manje snega u sezonskoj prognozi nije isto što i zima bez snega.