Čips, krekeri i slani štapići često su prvi izbor kada poželimo nešto da grickamo između obroka. Međutim, mnogi od ovih proizvoda sadrže velike količine soli, šećera i zasićenih masti, pa njihova česta konzumacija može nepovoljno da utiče na zdravlje.

Ishrana bogata visokoprerađenim namirnicama povezuje se sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Poseban problem predstavlja prekomeran unos natrijuma, koji može da doprinese povišenom krvnom pritisku.

Dobra vest je da postoji jednostavna alternativa koja može da bude bolji izbor za srce i krvne sudove – pistaći. Ovi orašasti plodovi sadrže nezasićene masne kiseline, vlakna, biljne proteine i minerale koji imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja.

Zašto su pistaći dobri za srce?

Pistaći su bogati nezasićenim masnim kiselinama, koje mogu povoljno da utiču na nivo holesterola kada se njima zamene izvori zasićenih masti u ishrani.

Sadrže i kalijum, mineral koji učestvuje u regulisanju krvnog pritiska i pomaže organizmu da održi ravnotežu elektrolita. Tu su i magnezijum, vlakna i antioksidansi, koji doprinose njihovoj nutritivnoj vrednosti.

Zbog ovakvog sastava, pistaći mogu da budu koristan deo uravnotežene ishrane usmerene na očuvanje zdravlja srca. Ipak, važno je imati na umu da nijedna namirnica sama po sebi ne može da spreči ili izleči kardiovaskularne bolesti.

Istraživanja ukazuju na mogući povoljan uticaj na krvni pritisak

Potencijalne koristi pistaća ispitivane su i u naučnim studijama. Metaanaliza objavljena 2022. godine, koja je obuhvatila 17 istraživanja i ukupno 940 učesnika, ukazala je na povezanost konzumiranja pistaća sa snižavanjem sistolnog, odnosno gornjeg krvnog pritiska.

Istraživači su zabeležili i povoljne promene pojedinih pokazatelja masnoća u krvi, uključujući trigliceride i HDL holesterol, poznat kao „dobar“ holesterol.

Ipak, rezultati istraživanja ne znače da će pistaći kod svih ljudi imati isti efekat. Na krvni pritisak utiču i ukupna ishrana, fizička aktivnost, telesna masa, genetika i drugi faktori.

Važno pravilo: Birajte neslane pistaće

Ako želite da vodite računa o krvnom pritisku, obratite pažnju na to da li su pistaći soljeni. Dodata so povećava unos natrijuma, a prevelika količina natrijuma može da doprinese porastu krvnog pritiska.

Zbog toga su neslani pistaći bolji izbor, naročito za osobe koje imaju hipertenziju ili im je savetovano da ograniče unos soli.

Prilikom kupovine pročitajte deklaraciju i obratite pažnju na količinu soli, kao i na to da li proizvod sadrži dodatke koji nisu neophodni.

Pistaći mogu da pomognu i u kontroli holesterola i apetita

Prednosti pistaća ne odnose se samo na krvni pritisak. Njihove nezasićene masne kiseline i vlakna mogu da doprinesu povoljnijem lipidnom profilu, posebno kada se koriste kao zamena za manje zdrave grickalice.

Pistaći sadrže i biljne proteine i vlakna, koji mogu da doprinesu dužem osećaju sitosti. Zbog toga mogu da budu praktičan izbor za užinu, naročito ako često posežete za grickalicama između obroka.

Ipak, treba imati na umu da su kalorični, pa je važno voditi računa o porciji.

Koliko pistaća je dovoljno dnevno?

Za svakodnevnu užinu, razumna porcija je oko 25 do 30 grama, odnosno jedna manja šaka. Ta količina omogućava da unesete korisne hranljive materije, a da pritom lakše kontrolišete ukupan kalorijski unos.

Pistaće možete jesti samostalno ili ih dodati jogurtu, ovsenoj kaši i salatama. Najbolje je da budu deo raznovrsne ishrane koja uključuje povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke i druge izvore zdravih masti.

Ako želite da napravite mali korak ka zdravijem srcu, zamena slanih grickalica neslanim pistaćima može biti dobar početak. Međutim, za regulisanje krvnog pritiska najvažniji je celokupan način života, a osobe koje već imaju hipertenziju treba da nastave da se pridržavaju saveta lekara i propisane terapije.