Za većinu vernika to je sasvim prirodan gest, nešto što su naučili još kao deca, gledajući roditelje i bake. Međutim, postoji jedan detalj na koji mnogi ne obraćaju pažnju, a tiče se upravo mesta na kojem se ikona celiva.

Prema pravoslavnom običaju, ikona se ne celiva u lice svetitelja. Na taj način izražava se poštovanje prema onome ko je na njoj prikazan.

Gde se pravilno celiva ikona?

Ako je na ikoni prikazan Isus Hristos u celoj figuri, običaj je da se celivaju njegove noge. Kada je prikazan do pojasa, celiva se ruka.

Na ikonama Bogorodice i svetitelja najčešće se celiva ruka, a može se celivati i krst ili Jevanđelje koje svetitelj drži.

Lice svetitelja se, prema crkvenom običaju, ne celiva.

Koliko puta treba da se prekrstite?

Prilikom prilaska ikoni vernik može da se prekrsti, blago pokloni i celiva je.

Postoji i običaj da se pre celivanja načine dva poklona, a nakon njega još jedan. Takav poklon naziva se metanija i predstavlja izraz poštovanja i smirenja.

Međutim, ako je u crkvi gužva i mnogo ljudi čeka u redu, nema potrebe za dugim zadržavanjem ispred ikone. Dovoljno je da se pobožno prekrstite, celivate ikonu i napravite mesta drugima.

Još jedna sitnica na koju treba paziti

Ako imate karmin na usnama, najbolje je da ga uklonite pre celivanja, jer tragovi šminke mogu da oštete površinu ikone.

Takođe, tokom važnih delova bogosluženja, naročito dok se čita Jevanđelje, ne treba šetati po hramu i prilaziti ikonama, već pažljivo pratiti službu.

Ipak, suština nije u tome da neko broji koliko ste se puta prekrstili ili poklonili. Celivanje ikone je izraz vere, ljubavi i poštovanja, a ne obred u kojem treba strahovati od svakog pogrešnog pokreta.

Zato je najvažnije da svetinji prilazite mirno, sa molitvom i poštovanjem prema ljudima koji se nalaze oko vas.