Umesto razumevanja i podrške, često je dobijala uvrede, a njena ispovest o vršnjačkom nasilju potresla je javnost širom sveta.

Danas se njena priča pamti kao primer hrabrosti i borbe za prihvatanje različitosti, ali i kao upozorenje na posledice koje okrutne reči mogu ostaviti na dete.

Od detinjstva se suočavala sa uvredama i ponižavanjem

Sari je neurofibromatoza dijagnostikovana kada je imala svega osam meseci. Reč je o genetskom oboljenju koje može da izazove razvoj tumora duž nerava, a kod nje se velika promena razvila na desnoj strani lica.

Kako je odrastala, tumor je postajao sve izraženiji. Detinjstvo su joj obeležili lekarski pregledi, operacije i neprijatna iskustva sa ljudima koji nisu razumeli njeno stanje.

U razgovoru za ABC News 2013. godine, Sara je otkrila da su uvrede počele još u trećem razredu osnovne škole. Vršnjaci su je nazivali ružnom, zadirkivali zbog izgleda i gurali.

Ponekad su joj čak i odrasli svojim ponašanjem pokazivali koliko malo razumeju njeno oboljenje. Jednom prilikom, prema priči njene porodice, prodavačica je odbila da uzme novac iz njene ruke jer se plašila da bi mogla da se zarazi.

Sarina majka Tara kasnije je priznala da u početku nije shvatala koliko je njena ćerka patila zbog ponašanja okoline.

Sa 16 godina odlučila je da progovori o vršnjačkom nasilju

Kada je imala 16 godina, Sara je snimila video u kojem je otvoreno govorila o svakodnevnim poniženjima i osećanjima koja je dugo držala u sebi.

sss

Objasnila je da se često smeje pred drugima iako je iznutra tužna, kao i da joj posebno teško padaju uvrede ljudi koji je uopšte ne poznaju.

„Imam tumor, to je sve. Volela bih da ljudi razumeju da je sve u vezi sa mnom normalno“, poručila je Sara.

Priznala je i da je ponekad poželela da izgleda drugačije, nadajući se da bi tada prestalo zadirkivanje.

Njena ispovest brzo je privukla pažnju javnosti. Snimak je podstakao razgovore o vršnjačkom nasilju, predrasudama i tome koliko je važno da deca koja izgledaju drugačije budu prihvaćena i zaštićena.

Hirurg prihvatio izazov: Usledio je veliki preokret

Sarina porodica dugo je tražila mogućnost lečenja. Zbog veličine tumora i njegovog položaja, operacija je predstavljala složen medicinski izazov.

Kanadski plastični hirurg Stiven Moris prihvatio je da je operiše. Tokom zahvata uklonjen je veliki deo tumora, a lekari su radili i na rekonstrukciji njenog lica.

Promena je bila vidljiva, ali lečenje nije bilo jednostavno niti je time nužno bilo završeno. Postojala je mogućnost dodatnih operacija, kao i rizik da se tumor ponovo razvije.

Sara je ipak bila zadovoljna rezultatima i govorila o nadi koju joj je zahvat doneo. Njena borba prikazana je i u dokumentarcu „The Girl With Half a Face“, koji je dodatno skrenuo pažnju na njenu priču.

„Ja sam ljudsko biće, baš kao i svi drugi“

U intervjuu za Inside Edition Sara je poslala poruku koja je odjeknula daleko izvan Kanade.

Istakla je da želi da je ljudi posmatraju kao osobu, a ne da je svode na njen fizički izgled.

„Želim da ljudi znaju da sam normalna osoba. Ljudsko sam biće. Samo zato što izgledam drugačije ne znači da sam vanzemaljac ili čudovište“, poručila je.

Posebno joj je bilo važno da svojim iskustvom pomogne deci koja prolaze kroz slične situacije. Nadala se da će njena priča ohrabriti one koji trpe nasilje da potraže podršku i zauzmu se za sebe.

Sarina ispovest ostaje snažan podsetnik da iza nečijeg izgleda može da se krije priča koju ne poznajemo. Njena borba nije bila samo borba sa bolešću, već i sa predrasudama koje su joj godinama otežavale odrastanje.

Njena poruka je jednostavna: različitost nije razlog za podsmeh, a nijedno dete ne bi trebalo da se stidi svog izgleda kako bi bilo prihvaćeno.