Gotovo šest decenija kasnije, njegovi posmrtni ostaci i dalje se čuvaju u tečnom azotu, dok mogućnost oživljavanja ostaje nedokazana.

Bedford je bio američki profesor psihologije koji je bolovao od raka. Kada je imao 73 godine, odlučio je da se podvrgne eksperimentalnom postupku koji je trebalo da mu pruži šansu za povratak u život u dalekoj budućnosti.

Njegov slučaj ostao je upamćen kao prvi poznati pokušaj kriogenog čuvanja čoveka nakon smrti radi mogućeg budućeg oživljavanja.

Otvorili rezervoar nakon 24 godine i pregledali njegovo telo

Jedan od najznačajnijih zapisa o stanju njegovog tela nastao je 25. maja 1991. godine, kada je premešten u drugi rezervoar. Tom prilikom obavljen je spoljašnji pregled, a izveštaj Majka Darvina zabeležio je promene koje su se mogle uočiti na telu nakon više od dve decenije čuvanja na izuzetno niskim temperaturama.

Pregled je pokazao promene boje kože na vratu i gornjem delu grudnog koša, kao i beličaste rožnjače i pukotine na koži. Zabeleženi su i tragovi zamrznute krvi oko nosa i usta.

Ipak, ovi nalazi nisu mogli da pruže potpunu sliku stanja njegovog mozga i unutrašnjih organa. Reč je bila o spoljašnjem pregledu, a ne o dokazu da li su moždane strukture očuvane u meri koja bi jednog dana omogućila povratak funkcija.

Komadići leda otkrili važan detalj

Posebnu pažnju privukao je led pronađen između Bedfordove desne ruke i stomaka. Deo ledene mase zadržao je obrise malih kocki, što je zabeleženo u izveštaju o pregledu.

Ovaj detalj poslužio je kao jedan od tragova o uslovima čuvanja tela tokom prethodnih decenija. Ipak, prisustvo leda samo po sebi ne dokazuje da su ćelije, mozak ili drugi organi očuvani na način koji bi omogućio njihovo ponovno funkcionisanje.

Bedfordovo telo prvobitno je hlađeno postupcima koji su se razlikovali od savremenih metoda krioprezervacije. Nakon početnog hlađenja, čuvano je na niskim temperaturama, a kasnije u tečnom azotu, na približno minus 196 stepeni Celzijusa.

Porodica se borila da njegovo telo ostane sačuvano

Bedfordova supruga i sin Norman nastojali su da obezbede nastavak čuvanja njegovog tela, uprkos troškovima i organizacionim problemima koji su pratili ovaj eksperiment.

Prema istorijatu organizacije Alkor, ona je brigu o Bedfordu preuzela 1987. godine. Njegovo telo i danas se čuva u okviru ove organizacije u Skotsdejlu, u američkoj saveznoj državi Arizoni.

Njegova odluka tako je postala dugoročna obaveza za ljude koji se staraju o njegovim posmrtnim ostacima, uz nadu da bi buduća nauka mogla da pronađe način da ostvari ono što današnja medicina ne može.

sss

Može li zamrznuti čovek zaista ponovo da oživi?

Od šezdesetih godina prošlog veka tehnike očuvanja biološkog materijala znatno su napredovale. Među njima je i vitrifikacija, postupak kojim se nastoji izbeći stvaranje kristala leda i postići stanje nalik staklu.

Međutim, Bedfordovo telo nije sačuvano savremenim postupkom vitrifikacije, a ni napredak u očuvanju tkiva nije doveo do uspešnog oživljavanja čoveka koji je nakon smrti podvrgnut kriogenom čuvanju.

Džejms Bedford zato i dalje ostaje simbol nade u buduću medicinu, ali i podsetnik na granice današnje nauke. Pregled iz 1991. zabeležio je tragove dugotrajnog čuvanja na niskim temperaturama, ali nije odgovorio na ključno pitanje: da li će ikada biti moguće vratiti ga u život.