Hleb je jedna od najčešćih namirnica na trpezama, ali se često postavlja pitanje da li je zdravo jesti ga svakog dana i koliko kriški je dovoljno. Dok ga neki izbegavaju zbog ugljenih hidrata i želje da smršaju, stručnjaci ističu da hleb može biti deo uravnotežene ishrane.

Ne postoji univerzalna količina hleba koja odgovara svima. Koliko ćete ga jesti zavisi od vaših energetskih potreba, fizičke aktivnosti, ostatka jelovnika i vrste hleba koju birate.

Hleb može biti deo zdrave ishrane

Prema preporukama britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), namirnice bogate skrobom, među kojima su hleb, krompir, pirinač i testenina, treba da čine nešto više od trećine ukupne ishrane.

Ove namirnice predstavljaju važan izvor energije, a u zavisnosti od vrste i načina pripreme mogu da obezbede i vlakna, vitamine i minerale.

Zato potpuno izbacivanje hleba nije neophodno za većinu ljudi koji žele da se hrane zdravije. Mnogo je važnije obratiti pažnju na ukupnu količinu hrane, raznovrsnost jelovnika i kvalitet namirnica.

Integralni ili beli hleb – koji je bolji izbor?

Vrsta hleba koju birate može da napravi razliku. Stručnjaci sa Harvardske škole javnog zdravlja „T. H. Čan“ naglašavaju značaj kvaliteta ugljenih hidrata i preporučuju da prednost imaju proizvodi od celih žitarica.

Integralni hleb, naročito onaj napravljen od celog pšeničnog zrna ili raži, uglavnom sadrži više vlakana od belog hleba. Vlakna doprinose normalnom varenju, a mogu pomoći i da duže ostanete siti.

Beli hleb takođe može da bude deo jelovnika, ali je korisno da češće birate integralne varijante. Prilikom kupovine obratite pažnju na deklaraciju, jer tamna boja sama po sebi ne znači da je hleb napravljen od celog zrna.

Koliko porcija žitarica treba unositi dnevno?

Američko udruženje za srce navodi da se kriška integralnog hleba može računati kao jedna porcija iz grupe žitarica. Okvirne preporuke za odrasle kreću se od tri do šest porcija dnevno, u zavisnosti od energetskih potreba.

Međutim, ove porcije obuhvataju sve namirnice iz grupe žitarica, a ne samo hleb. U njih spadaju i ovsene pahuljice, pirinač, testenina i drugi proizvodi od žitarica.

Zato ovu preporuku ne treba tumačiti kao savet da svaka odrasla osoba treba da pojede tri do šest kriški hleba svakog dana.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) takođe preporučuje da ugljeni hidrati prvenstveno potiču iz celih žitarica, povrća, voća i mahunarki.

Da li hleb treba izbaciti ako želite da smršate?

Ne nužno. Na promenu telesne težine utiče ukupan energetski unos u odnosu na potrošnju, a ne samo jedna namirnica.

Hleb može da se uklopi u jelovnik i tokom mršavljenja, posebno ako vodite računa o veličini porcija i kombinujete ga sa namirnicama koje obezbeđuju proteine, vlakna i zdrave masti.

Na primer, integralni hleb uz jaja, sveži sir ili povrće može biti deo uravnoteženog doručka. Važno je i šta jedete tokom ostatka dana, kao i koliko ste fizički aktivni.

Zaključak je jednostavan: ne postoji jedna idealna količina hleba za sve. Umesto potpunog izbacivanja, prednost dajte integralnim vrstama, prilagodite porcije svojim potrebama i trudite se da ishrana bude raznovrsna i uravnotežena.