Dok Amerikanci pokušavaju da ponovo pokrenu pregovore sa Moskvom i pronađu način da se rat u Ukrajini konačno zaustavi, iz Vašingtona stiže poruka koja je iznenadila deo evropskih saveznika. Pentagon je od pojedinih članica NATO-a zatražio da ublaže oštru retoriku prema Rusiji, uz upozorenje da takve izjave mogu dodatno da ugroze bezbednost Evrope.

Ovu informaciju objavio je danas, 30. oktobra, Rojters, pozivajući se na četiri izvora upoznata sa razgovorima.

Vest dolazi u trenutku kada američka administracija ponovo pokušava da za isti sto dovede Rusiju i Ukrajinu. Istovremeno, deo evropskih političara nastavlja sa oštrim porukama prema Kremlju, dok se evropske fabrike i domaćinstva već godinama suočavaju sa posledicama energetske krize.

Zato se postavlja pitanje koje prevazilazi jednu diplomatsku poruku: može li Evropa sebi da priušti dalje zaoštravanje odnosa sa Rusijom, a da istovremeno ne ugrozi sopstvene ekonomske interese?

Pentagon traži da se Rusija više ne provocira izjavama

Prema saznanjima Rojtersa, američki zvaničnici razgovarali su sa predstavnicima Litvanije, Letonije i Estonije i poručili im da bi trebalo da budu odmereniji kada javno govore o Rusiji.

Jedan od ljudi koji su prenosili takvu poruku bio je Elbridž Kolbi, visoki zvaničnik Pentagona zadužen za odbrambenu politiku.

Kolbi je, prema izvorima agencije, upozorio da nema potrebe za dodatnim provociranjem Moskve.

Posebnu pažnju američke strane izazvale su izjave pojedinih evropskih zvaničnika koji su ruskog predsednika Vladimira Putina opisivali kao čoveka sateranog u ćošak.

Estonski premijer Kristen Mihal upotrebio je krajem septembra poređenje Putina sa pacovom sateranim u ćošak, govoreći o ruskim aktivnostima i stanju na frontu.

Takve izjave za pojedine američke zvaničnike predstavljaju nepotrebno podizanje tenzija u trenutku kada se pokušava obnoviti diplomatski proces.

Pentagon nije zvanično potvrdio sadržaj razgovora, ali nije ni posebno komentarisao navode Rojtersa, uz obrazloženje da su razgovori između saveznika privatna stvar.

Vašington pokušava da vrati pregovore za sto

Američka administracija Donalda Trampa poslednjih nedelja ulaže nove napore da pokrene razgovore o završetku rata.

Prema Rojtersu, razmatraju se različite mogućnosti, od eventualnog ublažavanja pojedinih sankcija Rusiji do koraka kojima bi se smanjili napadi na energetsku infrastrukturu.

Upravo je pitanje energije postalo jedan od važnih delova pregovora.

Američki predsednik prethodnih nedelja izražavao je nezadovoljstvo zbog ukrajinskih napada na ruske rafinerije, u trenutku kada su cene goriva na međunarodnom tržištu veoma visoke.

„Volstrit džornal“ objavio je da su ukrajinske snage privremeno obustavile deo takvih napada nakon američkog pritiska, ali ukrajinske vlasti nisu objavile zvaničnu zabranu, dok Rojters navode nije uspeo nezavisno da potvrdi.

Istovremeno, Rusija je nastavila napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, zbog čega Kijev insistira da eventualni prekid napada mora da bude obostran.

Ipak, ono što je novo jeste spremnost sve tri strane da ponovo razgovaraju.

Prema ranijim najavama, pregovarači Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Ukrajine trebalo bi da se sastanu tokom prve polovine novembra u Abu Dabiju.

Evropa ostala između bezbednosti i ekonomskih interesa

Za evropske zemlje rat u Ukrajini odavno nije samo spoljnopolitičko pitanje.

Pre 2022. godine ruski gas bio je jedan od važnih oslonaca evropske privrede, naročito nemačke industrije.

Fabrike su mogle da računaju na velike količine energenata, a dugogodišnja saradnja sa Rusijom predstavljala je značajan deo evropskog ekonomskog modela.

Posle početka ruske invazije na Ukrajinu, sankcija, prekida isporuka i odluke EU da postepeno odustane od ruskih energenata, taj sistem se drastično promenio.

Prema podacima Evropske komisije, ruski gas je 2021. činio oko 45 odsto ukupnog uvoza gasa u EU, a do 2025. njegov udeo smanjen je na približno 12 odsto.

Evropa je pronašla nove dobavljače, uključujući Sjedinjene Američke Države i Norvešku, ali zamena ranijih isporuka nije prošla bez velikih troškova.

Evropski energetski regulator ACER u izveštaju za 2026. upozorava da su cene gasa i električne energije u Evropi i dalje strukturno više nego u SAD.

Za industriju koja mora da se takmiči na svetskom tržištu to predstavlja ozbiljan problem.

Zato kritičari dosadašnje evropske politike postavljaju pitanje da li su političke odluke o energetskom razdvajanju od Rusije dovoljno uzimale u obzir dugoročne posledice po domaću proizvodnju, radna mesta i životni standard.

Ko plaća cenu dugog sukoba?

Dok se političke rasprave nastavljaju, ekonomske posledice osećaju građani.

Skuplja energija povećava troškove proizvodnje, grejanja, transporta i brojnih proizvoda koje svakodnevno kupujemo.

Evropska banka za obnovu i razvoj u junu ove godine upozorila je da rast cena nafte i gasa, uz velike razlike između evropskih i američkih energetskih troškova, slabi konkurentnost evropskih privreda.

Rat ima i daleko teže ljudske posledice. Ukrajina trpi razaranja, gubitke života i uništavanje infrastrukture, dok se posledice osećaju i u Rusiji.

Zbog toga se Evropa ne može jednostavno proglasiti najvećim gubitnikom čitavog sukoba. Ali je jasno da je među onima koji plaćaju visoku ekonomsku cenu, iako se najveći deo ratnih dejstava ne odvija na teritoriji Evropske unije.

Upravo zato raste značaj pitanja da li evropski lideri imaju dovoljno jasnu strategiju za povratak pregovorima i dugoročnu stabilizaciju odnosa.

Nisu svi u Evropi za isti pristup Moskvi

I među evropskim državama postoje ozbiljne razlike.

Dok pojedini zvaničnici insistiraju na nastavku političkog i ekonomskog pritiska na Rusiju, drugi smatraju da je neophodno obnoviti direktnu komunikaciju.

To se videlo 27. oktobra, kada su finski predsednik Aleksander Stub i norveški premijer Jonas Gar Stere razgovarali telefonom sa Vladimirom Putinom, a potom i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Cilj razgovora bio je da se doprinese diplomatskom procesu uoči planiranih pregovora.

Ovaj potez privukao je pažnju jer su direktni kontakti evropskih lidera sa Kremljom od početka rata bili retki.

Ipak, evropske zemlje koje se graniče sa Rusijom ukazuju na sopstvene bezbednosne strahove i smatraju da o opasnostima treba otvoreno govoriti. Njihov argument je da mir mora da podrazumeva i pouzdane garancije da se rat neće ponoviti.

Može li diplomatija konačno da dobije prednost?

Najnovija američka poruka pokazuje da se unutar zapadnog savezništva vodi ozbiljna rasprava o tome kako se dolazi do završetka rata.

Za Vašington, prema sadašnjim diplomatskim potezima, jedno od važnih pitanja jeste kako obnoviti pregovore i smanjiti opasnost od novih sukoba.

Za deo evropskih vlada prioritet je da Moskva prethodno pruži dovoljno uverljive garancije da neće ponoviti agresiju.

Rusija traži razmatranje sopstvenih bezbednosnih zahteva, dok Ukrajina insistira na zaštiti svog suvereniteta i trajnim garancijama bezbednosti.

Razlike su velike i nema potvrde da je konačan dogovor blizu.

Ipak, ako se razgovori najavljeni za novembar zaista održe, to bi mogao da bude važan korak u pokušaju zaustavljanja rata.

A za Evropu ostaje pitanje koje njeni građani imaju pravo da postavljaju: koliko dugo kontinent može da podnosi ekonomske posledice sukoba i da li će njegovi lideri pronaći način da bezbednost, diplomatiju i ekonomske interese stave u isti plan?

Jer rat se neće završiti oštrim izjavama, kao što ni trajni mir neće nastati samo potpisivanjem sporazuma bez garancija da će se on poštovati.