Duboko ispod kuća i ulica centralne Turske nalazi se čitav podzemni grad sa tunelima, stambenim prostorijama, crkvama i bunarima. Vekovima je služio kao utočište ljudima koji su bežali od osvajača, a njegova složena mreža prolaza osmišljena je tako da omogući skrivanje velikog broja stanovnika.

Reč je o Derinkujuu, jednom od najpoznatijih istorijskih lokaliteta u Kapadokiji. Prema procenama, ovaj podzemni kompleks mogao je da primi i do 20.000 ljudi, a njegovi nivoi spuštaju se desetinama metara ispod zemlje.

Podzemni grad u kojem se moglo živeti

Derinkuju nije bio samo privremeno sklonište u koje bi se stanovništvo povuklo dok opasnost ne prođe. Bio je to složen sistem prostorija i hodnika koji je omogućavao ljudima da, u zavisnosti od okolnosti, duže vreme borave pod zemljom.

podzemni grad

U vulkanskoj steni isklesani su različiti prostori namenjeni svakodnevnom životu:

  • stambene prostorije i zajedničke dvorane;

  • kuhinje i skladišta za hranu;

  • prostori za stoku;

  • vinske prese i prostorije za čuvanje namirnica;

  • crkve, kapele i druge prostorije za verske obrede.

Posebno važan deo kompleksa činili su bunari i ventilacioni otvori. Oni su omogućavali pristup vodi i cirkulaciju vazduha kroz podzemne nivoe, što je bilo neophodno za boravak većeg broja ljudi.

Kamena vrata služila su kao zaštita od napadača

Jedan od najzanimljivijih detalja Derinkujua jesu velika, okrugla kamena vrata postavljena na pojedinim prolazima. Teški kameni diskovi mogli su da se pomeraju kako bi se zatvorili ulazi i otežalo napredovanje neprijatelja.

Ni hodnici nisu bili slučajno oblikovani. Pojedini su toliko uski da se kroz njih teško prolazi, što je moglo da uspori napadače i olakša odbranu unutrašnjih delova kompleksa.

Takav raspored omogućavao je stanovnicima da se povuku dublje u podzemlje i zatvore određene prolaze ako bi neprijatelj uspeo da prodre kroz spoljne ulaze.

Ko je izgradio Derinkuju?

Poreklo najstarijih delova podzemnog grada nije u potpunosti razjašnjeno. Pretpostavlja se da su prvi prostori nastali još u prvom milenijumu pre nove ere, dok je kompleks tokom narednih vekova proširivan i prilagođavan potrebama različitih zajednica.

Derinkuju je naročito značajnu ulogu imao tokom vizantijskog perioda. Hrišćanske zajednice u Kapadokiji koristile su podzemna naselja kao utočišta u vremenima vojnih sukoba i nesigurnosti.

Prostorije su dograđivane, a hodnici povezivani u sve složeniju mrežu. Tako je nastao podzemni kompleks koji i danas svedoči o tome kako su ljudi prilagođavali prirodno okruženje svojim potrebama i pronalazili načine da se zaštite.

Sve je počelo tokom renoviranja jedne kuće

Šira javnost saznala je za Derinkuju 1963. godine, kada je jedan stanovnik tokom renoviranja svoje kuće srušio zid i iza njega otkrio skrivenu prostoriju.

Ispostavilo se da ona nije bila izolovana prostorija, već ulaz u mnogo veći podzemni sistem. Naknadna istraživanja otkrila su mrežu hodnika i prostorija koja se prostire kroz više nivoa ispod naseljenog područja.

Otkriće je pokazalo da se ispod naizgled običnih kuća krije čitav istorijski svet, čije razmere prevazilaze ono što bi se moglo naslutiti gledajući površinu.

Derinkuju danas privlači posetioce iz celog sveta

Danas je deo podzemnog grada otvoren za turiste, koji mogu da prođu kroz pojedine hodnike i razgledaju prostorije isklesane u steni.

Ipak, nisu svi delovi kompleksa dostupni javnosti. Pristup pojedinim prostorima ograničen je zbog očuvanja lokaliteta i bezbednosti posetilaca.

Derinkuju je danas jedna od najneobičnijih znamenitosti Kapadokije, ali i podsetnik na to koliko istorije može ostati skriveno ispod svakodnevnog života. Ono što je nekada predstavljalo utočište u opasnim vremenima danas otkriva izuzetnu snalažljivost ljudi koji su uspeli da izgrade čitav grad duboko pod zemljom.