Dok se mnoga evropska domaćinstva i dalje oslanjaju na gas, drva i druga klasična goriva, Švedska razvija drugačiji način zagrevanja stanova. U jednom delu Stokholma toplota koju proizvode računarski serveri neće se rasipati, već će se usmeravati u sistem daljinskog grejanja i koristiti za zagrevanje domova.

Reč je o projektu koji pokazuje kako digitalna infrastruktura može imati i praktičnu ulogu u energetskom sistemu grada. Računarski centri, koji troše velike količine električne energije i tokom rada stvaraju toplotu, tako postaju dodatni izvor energije.

Toplota servera za oko 30.000 domaćinstava

U stokholmskom naselju Skarpnek planiran je veliki centar za čuvanje podataka, čija će se otpadna toplota koristiti za grejanje. Umesto da se toplota koju proizvode serveri jednostavno odbacuje, ona će se, uz odgovarajući sistem za preuzimanje i podizanje temperature, usmeravati u mrežu daljinskog grejanja.

Projektom upravlja kompanija Fortum, a procene govore da bi ovakav način korišćenja energije mogao da obezbedi grejanje za oko 30.000 domaćinstava.

To je posebno značajno za gradove poput Stokholma, u kojima već postoji razvijena infrastruktura daljinskog grejanja. Toplota iz računarskih centara tako može da se uključi u postojeći sistem, umesto da se svaki objekat oslanja isključivo na sopstveni izvor grejanja.

Računarski centri postaju deo energetskog sistema

Serveri rade neprekidno i tokom obrade podataka oslobađaju toplotu. Uobičajeno je da se ona uklanja sistemima za hlađenje, ali sve više gradova traži načine da tu energiju iskoristi.

Kada se otpadna toplota prikupi i dostigne odgovarajuću temperaturu, može se predati mreži daljinskog grejanja. U zavisnosti od uslova, za to se koriste izmenjivači toplote i toplotne pumpe.

Zbog toga novi računarski centri ne moraju biti samo veliki potrošači električne energije. Ako su pravilno povezani sa gradskom infrastrukturom, mogu postati i lokalni izvori korisne toplote.

Ovakvi projekti ipak zavise od više faktora: blizine toplovodne mreže, potražnje za grejanjem, temperature otpadne toplote i ukupne energetske efikasnosti sistema.

Švedski primer pokazuje kako energija koja bi inače bila izgubljena može da dobije novu namenu – i da posluži za zagrevanje hiljada domova.